Ilustracija
Foto: EPA/DAVE HUNT Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2019. godinu, pokazuje da je u prošloj godini zvanično 12 gradova imalo prekomerno zagađen vazduh, u poređenju sa 10 godinu dana ranije, izjavio je FoNetu Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole.
U serijalu Vidokurg, on je ukazao na posebno zabrinjavajući podatak da se u većini gradova sa zagadjenim vazduhom radi o čestičnom zagađenju, dominantnom tokom grejne sezone.
Skoro svi gradovi na listi su tu zbog visoke koncentracije suspendovanih čestica, dok je Bor na listi zbog visoke koncentracije sumpor dioksida (S02), koji je industrijskog porekla, predočio je Pantić.
Njega, medjutim, ohrabruje činjenica da je na nivou čitave mreže unapređen monitoring i precizira da su podaci prikupljeni ove godine u velikoj meri validni.
Kako je istakao, čak 85 odsto uzoraka je ispunilo kriterijume kvaliteta, za razliu od prethodne godine kada je samo 48 odsto podataka bilo validno.
On je, s druge strane, ukazao na situaciju sa gradovima kao što su Sremska Mitrovica i Kragujevac, koji su u prethodnom istraživanju bili označeni kao gradovi sa prekomernim zagađenjem, dok su prošle godine završili u kategoriji gradova sa čistim vazduhom.
U slučaju Sremske Mitrovice, u izveštaju Agencije se konstatuje da je to zbog činjenice da nije bilo izvršeno dovoljno merenja.
Što se tiče Kragujevca, situacija je tu prilično konfuzna. S jedne strane, grad je u prvoj kategoriji kvaliteta vazduha, ali u Izveštaju piše da je u godini bilo više od 50 dana sa prekomernim zagađenjem.
Prema zakonskim propisima, ako ste imali više od 35 dana prekomerno zagađenje, to grad već kvalifikuje u kategoriju sa prekomernim zagađenjem vazduha, objasnio je Pantić.
On, takođe, napominje da je u prošloj godini najkritičniji grad u smislu broja dana sa prekomernim zagađenjem bio Beograd. To je prethodne godine bilo Valjevo, koje je čak pola godine imalo prekomerno zagađenje vazduha.
Sada je zabeležen najveći broj dana sa zagađenim vazduhom na mernoj stanici na Novom Beogradu, naglasio je Pantić i dodao da je pojedinačno najveća koncentracija zagađenja zabeležena u Zaječaru.
Na listi najzagađenijih gradova su praktično sve veće gradske sredine, poput Niša i Novog Sada. Tu su i Valjevo, Užice i Kosjerić i Smederevo, koji su uglavnom stalno na listi zagađenosti vazduha, navodi Pantić.
On smatra da je problem što se i kod onih gradova za koje se navodi da imaju zdrav vazduh, vidi da tu u stvari nema merenja PM 10 i PM 2,5 čestica, što navodi na zaključak da ćemo dobijati još lošije rezultate kako budemo širili mrežu za merenje kvaliteta vazduha.
Kada se govori o uzrocima zagađenja, Pantić navodi da se Iz izveštaja Agencije vidi da čestice PM 10 i PM 2,5 dolaze domanatno iz individualnih ložišta i toplana snage manje od 50 megavata.
Tu su problem način na koji se većina stanovništva u Srbiji greje, kao i pogonsko gorivo velikog broja daljinskih sistema grejanja. U kombinaciji sa nepovoljnim vremenskim uslovima, to dovodi do toga da zagađenje vazduha eskalira u toku grejne sezone, objasnio je Pantić.
U gradskim sredinama se dosta govori o uticaju saobraćaja na zagađenje vazduha. Međutim, podaci pokazuju da na nacionalnom nivou saobraćaj doprinosi zagađenju vazduha sa samo šest odsto, mada je u velikim gradskim sredinama taj uticaj sigurno značajniji.
Pantić objašnjava da je sumpor dioksid (S02) u Boru, na primer, industrijskog porekla, ali napominje da najveći deo S02 zagađenja dolazi iz termoenergetskog sektora.
On je, istovremeno, poručio da bi industrijskim zagađivačima trebalo posvetiti posebnu pažnju, pre svega kada je reč o Boru i Smederevu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
