Agitatori i manipulatori

Dobro, možda je čovek tek sada progledao, ali ova prodaja spada među tipične i već viđene, da čak i verbalni borac za slobodu medija Aleksandar Vučić, bez ikakve opasnosti, može da govori o „razbojničkoj otimačini“, optužujući za to vrh Demokratske stranke i najavljujući svoju omiljenu aktivnost, po kojoj se proslavio – ukidanje Zakona o informisanju. A kad se nešto ukine, valjda znate, uvek se nešto drugo uvede. Ukine se, na primer, pretpostavka nevinosti u medijima i uvede preki sud i cenzura… Prema tome, imam veliku sumnju u sve ono što bi Vučić ukinuo dok prethodno ne saopšti šta će da uvede.

Odanik nove vlasti i kandidat za ministra kulture istovremeno je pobrojao spisak onog što bi ukinuo i šta bi uveo. Ukinuo bi savremenost i modernost, a naročito drugost i drukčije mišljenje, a uveo prošlost i tradiciju. Uži centar Beograda pretvorio bi u Versaj, pa bi tako i klincima približio srpske Pompadure i Pompadurke. Ukinuo bi i javno preduzeće PTT jer ko danas piše pisma u eri digitalizacije. Od kulturnih, tačnije korporativnih institucija, niko na ovo nije reagovao, valjda zato što Petković promoviše sahranu patrijarha Pavla kao kulturni model, pa se boje da ne budu „sahranjeni“. Ipak, ima nade, oglasili su se sindikalci Pošte iako su znali šta im se priprema predlogom novih zakona o vladi i ministarstvima i izjavu o ukidanju PTT nazvali skandaloznom. U tzv. dobre vesti spada i propast pokušaja grupe akcionara da ukinu Pravni fakultet – „Union“ i da ga pretvore u piljarnicu ili buvljak, a 1.900 studenata ostave na ledini. Bez ikakve, naravno, odgovornosti bivšeg i budućeg ministra kojeg bojkotuje i najbolji matematičar sveta. Dete zna matematiku, a ministar račun kod „Megatrenda“ koji postaje rasadnik ideja u budućoj vladi.

Subota 21. jul

Posednici i odanici moći zajednički se trude da povećaju svoj uticaj selekcionisanjem mogućnosti, uvećavajući ih sebi, a smanjujući političkim, finansijskim i drugim protivnicima. Tako je uglavnom u prevrtljivim, nedovršenim, pravno nesigurnim, tranzicionim društvima. Zato mi je razumljivo zašto je Ljajić, uprkos gorčini u ustima, izabrao slad, birajući između opstanka i nestanka, rukovođen interesom partije, a ne države, promenio tabor. Razumljivo mi je zašto je Vučić, rukovođen interesom partije i države, ponudio Milici Delević mesto ministra inostranih poslova. I, naravno da mi je razumljivo zašto je Delevićeva uprkos, kako je sama navela, Vučićevoj fer ponudi, odustala od iste… Selekcionisane mogućnosti, koje je, uverena sam, iskusila i u sopstvenoj partiji a o kojima nikada nije govorila, sigurno bi se multiplikovale. To je, zatim, potvrdio Đilas i tim povodom javno nagovestio raskol u DS. Njegova izjava da je hrabrost kad opozicija da svoje najbolje ljude budućoj vladi da rade ono što najbolje znaju i tako, možda, manje rade za stranku a više za građane, paradoksalna je. Ispada da je hrabrost raditi za građane a pošto poslanici nisu krompiri da bi se davali ili oduzimali u nekoj od narodnih kuhinja, već raspolažu svojim mandatom, nadam se da će biti više hrabrih koji će bez obzira na stav svoje partije glasati u interesu građana. E, tu hrabrost očekujem da podrži Đilas, jer će biti potrebna, na šta ukazuje niz odluka koje slede…

Nedelja 22. jul

SNS i SPS na svetu neđeljicu obelodanili su imena svojih kandidata za ministre. Zar ste i za trenutak pomislili da neće biti onako kako se dogovori ova sivo-pink koalicija. Imaju zajedničko iskustvo i sećanje na tehnologiju vlasti u bivšem životu, kao crveno-crni. Inače jurim vesti po omiljenoj mi televiziji. Ne mogu da ih ujurim. Tenis se sa njima igra kako mu se hoće! Što više vesti to manje informativnih programa ili je njihovo emitovanje prebačeno u termine zabranjene za mlađe od 18 godina. Po ko zna koji put zaključujem da treba da promenim dugogodišnju naviku… Sasvim suprotno u novinama ima svega i svašta. Čitam tako da su srpski radnici pre Drugog svetskog rata bolji život tražili u Americi i Australiji, devedesetih godina u Evropskoj uniji, a danas sve češće putuju ka Rusiji i istočnoj Aziji. Ne znam da li je ovakvu tlapnju mogao da plasira neki Konuzinov prijatelj, ali imajući u vidu da se ne pominje šta je bilo sa radnicima između Drugog svetskog i poslednjeg jugoslovenskog rata, ne bi me začudilo da jeste.

Tekst o sve težem stanju u privredi, sve većem deficitu u budžetu i najmanje sedam milijardi evra nenaplativih međusobnih dugovanja države, privrede, socijalnih fondova i banka dobar je uvod za brzopotezna rešenja, da država smanji potrošnju, skrati rokove plaćanja i učini naplatu efikasnijom. I to me podsetilo na prastari vic o uštedama Škotlanđana koji trče za taksijem. Šta bi tek uštedeli da trče za avionom. U Srbiji bi zato trebalo da imamo neprekidni „kros kantri“ naročito onih 500 najvećih poreskih obveznika koji duguju 360 milijardi dinara. Posle sam čitala da je među njima i budući ministar kulture. Super, možda mu trčanje razbistri misli. Pošto se kod nas profiti dele ekskluzivno a dugovi socijalizuju pa prema takvim proračunima iznose preko tri hiljade evra po svakoj živoj glavi u Srbiji, trebalo bi ukinuti spavanje i uvesti bdenje! Bojim se da štošta ukazuje na takav pravac rešavanja krize.

Ponedeljak 23. jul

Najzad smo saznali spisak ministara, prema kojima će se praviti ministarstva. Očekivan i neočekivan ali krajnje inovativan u parlamentarnom udaru koji uvodi kumulaciju funkcija i moći, pa na osnovu toga uvećava ucenjivački kapacitet na partijskoj berzi uticaja. Dva ministra za koridore dođu kao vodonoše, Aleksandru Vučiću koji će kao ministar odbrane, potpredsednik vlade, budući predsednik SNS, kontrolisati i sve službe bezbednosti… Nije mi poznato da u bilo kom demokratskom sistemu postoji takva praksa i nije mi jasno zašto se uglavnom priča samo o novom Krcunu, jer krcnulo je i sa Dačićem koji će istovremeno biti premijer i ministar policije. Umesto, podele vlasti, dobili smo koncentrat moći sila. Ta kumulacija funkcija i moći je dobra taman za toliko da Vučić ne bi uzeo i ministarstvo policije.

Utorak 24. jul

Novoizabrani predsednik Skupštine Srbije mladac Nebojša Stefanović, sasvim logično ima tanku biografiju, neistrošen lik i svakako zaslužuje šansu da pokaže šta i kako ume. Licem, kao u stop kadru, koje ne pokazuje ni trunku emocije, doziranim, monotonim, glasom, dobuje između beskrajnih noćnih replika i već je počeo da formira sopstveni rečnik uvredljivih izraza. Novi saziv parlamenta sada zna da su reči amater ili cirkus nedozvoljene. Zašto, nije objasnio i sve mi miriše da će baš tako, bez objašnjenja, parlament ubuduće funkcionisati. Autoritarnu odredbu da ministri otpuštaju državne službenike, ako za 45 dana ne pokažu rezultate, trebalo bi primeniti na ministrima i celoj vladi. Jer kakvih, bre, sto dana, građani i bez tog tajminga mogu da procene da li će u tim odlukama biti samovolje i političkih čistki. Nastojanje da se falsifikuju izborni rezultati dirigovanim razbijanjem već formiranih koalicija na lokalu, sigurno ne doprinosi unapređenju demokratije niti normalizacije u zemlji. Nisu ni zaseli na vlast, a već smenjuju. Niti je to novina, niti razumevanje nezavisnih institucija kao što je Narodna banka Srbije.

Sreda 25. jul

Kad čoveku koji je preko 160 puta dao krv zatraže da pred operaciju sa sobom dovede dva davaoca, nije kuriozitet već bezobrazluk i nebriga.

Četvrtak 26. jul

Mrkla je noć. Pola dva. Parlament desetkovan, poslanici bukvalno sede na velikim distancama, mandatar i više od polovine kandidata za ministre ne prisustvuju sednici na kojoj se o njima raspravlja. Šesnaest sati rasprave u duhu visokog stepena nepoverenja , netrpeljivosti i međusobnih optužbi i još 25 prijavljenih govornika ne obećava mnogo. Sve nekako podseća na rasprave pri kraju, a ne na početku mandata. Nekoliko je poslanika zahtevalo da se sednica prekine i nastavi sutra, ali je predsednik Skupštine bio drugog mišljenja. Sada je već tri. Gluvo doba i gluva skupštinska soba. Niko nikoga ne čuje. Dačićev ekspoze u kome je pobrojao sve ono što svi znamo, ali i ponešto što se priželjkuje, kao da još traje predizborna kampanja, na primer da se penzije i zarade neće zamrzavati, a poslodavcima pripretio da plaćaju porez i ne otpuštaju zaposlene, o državi socijalne pravde…. prvenstveno je bio politički govor okićen osveženim pojmovima, rađanje, da bi se sprečila bela kuga, i preporod. Zamišljam mlade, lepe, razdragane Srpkinje koje uz medijsku pompu čekaju u redu za subvencije, pošto su odgovorne prema naciji i Dačiću zatrudnele, a onda potiho i bez medijske pažnje ostavljale tek rođenu decu u domu za nezbrinute. E, u tom kontekstu i reč preporod dobija drukčije značenje. Sećam se zajma za preporod Srbije od koga je sve počelo i iskreno se nadam da neće ponovo. Sa tom nadom u četiri i trideset prestajem da buljim u direktan prenos noćne skupštine i noćne debate rezervisane za poslanike opozicije, pa zar vam i to nije poznato…

Autorka je novinarka iz Beograda i član Saveta RRA