Aida Ćorović: Aktivizmom sam i svoju porodicu dovodila u ozbljno stanje ugroženost

Tribina čiji je zadatak bio da da odgovore na aktuelno i važno pitanje „Kako živeti i preživeti aktivizam u Srbiji?“ održana je u organizaciji Društva za održivu budućnost – Koraci u petak veče, 11.marta 2022. u društvenom centru „Miljenko Dereta“.

Na tribini su govorili: Aida Corović popredsednica Društva za održivu budućnost – Koraci, Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva, Srđan Đurić, aktivista Omladinsko studentske akcije iz Novog Sada, Isidora Kovačević, glavna urednica Podrinskih novina iz Šapca, Bojana Pavlović novinarka KRIK-a i Rodoljub Šabić, advokat i nakadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Razgovor je moderirala aktivistkinja Biljana Maletin.

Učesnike i učesnice tribine, aktiviste i aktivistkinje tri generacije povezuje ne samo borba za bolje, slobodnije i pravednije društvo nego i napadani i progoni od strane režima, izloženost pritiscima, pretnjama, medijskom i linču na društvanim mrežama kao i život sa osećnjem permanentne ugroženosti lične bezbednosti.

Tribina je otvorena podsećanjem na najaktuelniji primer represivnog odnosa režima prema novosadskoj omladinskoj aktivističkoj grupi čija su trojica članova početkom nedelje uhapšena i protiv kojih je pokrenut krivični postupak.

Srđan Đurić predstavio je okolnosti i povod za hapšenje: „Glavni povod za naše hapšenje bilo je prekidanje javne sednice sazvane povodom razmatanje primedbi na pedlog Generalnog urabanističkog plana Novog Sada. Treba znati da smo i mi kao aktivisti prethodno učestvovali u animiranju građana i prikupljanju primebi na taj GUP i da smo uspeli da prikupimo oko 15 hiljana primedbi građana, što nije mali broj. Na javnim sendnicama usvojena je smo jedna koja pritom nije ni važna i za koju osovano sumnjamo da je podneta od strane SNS-a. Mi smo hteli da sprečimo dalji tok ovakve sednice. Zapalili smo dimne patrone i dogodio se prekid te sednice, nakon čega smo Mladen Cvijetić, Brajan Brković i ja pozvani na informativni razgovor u policiju. Kada smo se javili, ispostavilo se da smo zapravo uhapšni i da smo dobili po četiri krivične prijave. Prijave nije trebalo da budu podnete jer su ta dela koja nam se stavljaju na teret, shodno zakonu, pogrešno kvalifikovana. Odmah smo sprovedeni na Sud gde smo do 10 sati uveče čekali da se odluči da li ćemo biti pušteni da se branimo sa slobode ili ne. Imali smo sreće da smo dobili nepristasnog sudiju, da je rađeno profesionalno i po zakonu, što je uistunu retko u današnjem vremenu i da smo pušteni.“

Na pitanje šta ga pokreće na aktivizam uprkos opasnostima i izazovima Srđan je odgovorio: „To je solidarnost. Ja ne mogu da ćutim i da budem u mojoj zoni konfora i da gledam kako moje sugrađane i sugrađanke ova vlast maltretira na različite načine“.

Aida Ćorović koja je u aktivizmu 30 godina na pitanje šta je u aktivizmu drži odgovorila je: „Još u prvih godinama aktivizma shvatila sam da je rad u zajednici i za zajednicu ono što ja želim da radim. Bilo je trenutaka kada sam se osećala jako umorno, kada sam se pitala zašto to radim i da li mi to treba, jer sam u nekim situacijama i svoju porodicu dovodila u ozbljno stanje ugroženosti. Čak mi je jednom i otac rekao “Uredu, ti si to izabrala, ali da li imaš pravo da decu svog brta
dovodiš u takvu situaciju? “Najveće pritiske sam trpela kada sam se vrtila u svoj novi Pazar. Bilo je trenutaka kada je bilo veoma teško, ali ni jednog trenutka odustajanje nije bila opcija. Uvek sam tražila način da smanjim štetu, čekala da se situacija smiri i da nastavim dalje. Tako radim i danas“.