„Presuda Aidi Ćorović je upozorenje svima koji se usprotive državnoj propagandi“: Za gađanje Mladićevog murala 100.000 dinara

To je proističe iz prekršajnog postupka koji je vođen protiv aktivistkinje Aide Ćorović, koja je taj prekršaj počinila pre skoro dve godine.

Zvanično, međutim, Ćorović je prvostepeno prekršajno kažnjena zbog remećenja javnog reda i mira. U presudi čije delove su objavili mediji se nigde ni ne spominje mural Ratka Mladića, već se ističe da se prekršaj sastoji od gađanja stambene zgrade, te vređanja policijskih službenika koji su Ćorović priveli.

Aida Ćorović ističe da je suđenje bilo farsa, te da je sve okončano u jednom ročištu.

– Sudija je bila ljubazna, ali je moj utisak da je samo htela da ovaj slučaj skine sa dnevnog reda. U presudi se navodi da sam ja vređala policajce, ali ja nisam znala da se radi o policajcima. Oni nisu imali vidljive legitimacije, niti su se predstavili kao policajci, a izgledali su kao huligani, ističe Ćorović dodajući da sudija nije saslušala nijednog svedoka kojeg je predložila odbrana, niti je pogledala snimak celog događaja.

Njen pravni zastupnik Aleksandar Olenik najavljuje žalbu na presudu, ističući da je presuda, najblaže rečeno, neozbiljna.

– Aida Ćorović je prekršajno kažnjena zbog gađanja murala Ratka Mladića u danu kada je iz pritvora pušten Milan Radoičić. To je najboji presek stanja u kojem se Srbija nalazi, napominje Olenik.

Podsetimo, mural Ratku Mladiću naslikan je u Njegoševoj ulici na Vračaru, u julu 2021. godine, oko mesec dana nakon što je bivši komandant Vojske Republike Srpske pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici i druge zločine.

Svaki pokušaj da se mural prefarba bio je sprečen od strane muškaraca koji su patrolirali ispred murala. Kada bi mural i bio oštećen, u roku od nekoliko sati bi bio popravljen.

Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava želeli su da 9. novembra 2021. godine, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma prekreče mural, ali policija nije dozvolila okupljanje.

I pored toga se pojavilo nekoliko ljudi, a Aida Ćorović i umetnica Jelena Jaćimović su mural gađale jajima. One su bile privedene, a ceo događaj je bio zabeležen na snimku. Za razliku od njih, niko od muškaraca koji su mural nacrtali, i koji su ispred njega patrolirali nisu privedeni.

Aleksandar Olenik ističe da u pomenutom primeru ne može biti reči o selektivnoj primeni pravde, već o ciljanom proganjanju onih koji su se suprotstavili državnoj propagandi.

– Mural Ratka Mladića deo je državne propagande, i zbog toga se ne procesuiraju oni koji su taj mural crtali. S druge strane, oni koji su bi želeli da ukolone pomenuti mural se sankcionišu, prvenstveno kako bi se od njih napravio primer. Prekršajni sudovi su tu najkorisniji, jer se radi o institucijama izvršne vlasti koje su samo promenile ime i koje vrlo efiksano mogu da sancionišu neželjeno ponašanje, navodi Olenik.

Veoma slično iskustvo poput Aide Ćorović, imali su u februaru ove godine i aktivisti udruženja Krokodil. Oni su policiji uredno prijavili okupljanje u okviru kog su planirali da prekreče grafit “Kad se vojska na Kosovo vrati…”, ispisan na zgradi Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju na beogradskom Trgu Slavija.

I dok su aktivisti krečili grafit, pripadnici Komunalne milicije su ih sprečili i legitmisali. Epilog je bio oko trideset zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv aktivista Krokodila. S druge strane, nijedan takav zahtev nije podnet protiv onih koji su grafit napisali.

Advokat Miloš Janković, koji zastupa aktiviste Krokodila ističe da ovaj primer pokazuje da su se komunalna milicija i policija svrstale na određenu stranu.

– Oni ne štite ono što je, prema važećim propisima, potrebno zaštititi, već štite grafite koji imaju izvesne političke poruke. Na taj način se ne kažnjavaju oni koji su oštećivali određene zgrade pisanjem grafita, već oni koji su ta oštećenja želeli da uklone, ističe Janković.

Nakon ovog događaja, grafiti “Kad se vojska na Kosovo vrati…” su počeli da se pojavljuju širom Srbije. S druge strane, mural Ratku Mladiću je nakon dva masovna ubistva iz maja ove godine prefarban i više nije obnavljan.

Kako kaže Aida Ćorović, mural je poslužio svojoj svrsi.

– Posle ubistva dece, zaključeno je da mural više nije potreban, napominje Ćorović.