Foto: Pixabay/ riko000 (Ilustracija)Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nastavilo je sa raspoređivanjem nadzornih kamera visoke rezolucije na ulicama Beograda a građani su primetili da su i tokom nedavno ukinutog vanrednog stanja, kamere za prepoznavanje lica bivale instalirane, praktično tokom noći.
Programom Bezbedan grad koji se realizuje u kooperaciji MUP-a Srbije i kineske kompanije Huawei, predviđeno je instaliranje hiljadu kamera za prepoznavanje lica, za početak samo u Beogradu. Međutim, i dalje se ne zna praktično ništa o ugovoru kojim je to omogućeno.
Dodatnu bojazan izaziva to što nije bilo javne rasprave o projektu, kako će se skladištiti i koristiti podaci, čak ni gde će kamere biti postavljene, piše Milivoje Pantović za Al Jazeera Balkans.
A prema rečima ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića, „neće biti značajnije ulice, ulaza ili prolaza između zgrada koji neće biti pokriven kamerama“.
U SHARE Fondaciji, koja prati bezbednosne izazove novih tehnologija, kažu kako je kineski model praćenja građana na početku pandemije bio opravdanje da se i u drugim zemljama primeni ili bar pohvali sličan model.
„Imamo izjave predsednika Vučića koji je javno rekao da se prate italijanski brojevi telefona ali i neki drugi što je za nas bilo problematično jer naš pravni okvir zahteva da za praćenje telefona mora da postoji nalog. Dalje, sam predsednik Vučić je rekao da se građani prate i drugim metodama čak i ako ostave telefone kod kuće. Meni trenutno ne pada na pamet ni jedna druga metoda (masovnog) praćenja građana, a da to nisu pametne kamere“, kaže Danilo Krivokapić iz SHARE Fondacije.
Prema njegovim rečima, nije ni bilo obustavljanja instaliranja pametnih kamera za prepoznavanje lica i dodaje da još uvek nema javno dostupnih podataka o projektu Bezbedan grad.
„Mi smo zbog toga pokrenuli projekat ‘Hiljade kamera’. U pitanju je portal koji objavljuje dostupne informacije o postavljanju kamera do kojih mi dolazimo ali i građani. Takođe, ohrabrujemo građane da nam jave gde su sve postavljene kamere kako bi ih bar mapirali“, rekao je Krivokapić.
Krivokapić je dodao da nije poznato na koji će način biti zaštićeni prikupljeni podaci kao i da li će biti „curenja“ informacija koje su prikupljene masovnim nadzorom.
„Mogućnosti zloupotreba su razne, ti podaci se mogu koristiti u političke svrhe, za ucenjivanje građana… Jer vi kad imate podatke gde je ko bio, sa kim se sastajao, to je već neproporcionalni nadzor kojim se zadire u privatnost građana posebno imajući u vidu da sistem prepoznaje lica što znači da se svi mogu pratiti a to nije u skladu sa zakonima Srbije“, zaključuje Krivokapić.
Nadzor građana
Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog Centra za Bezbednosnu politiku, kaže da je iskustvo Severne Makedonije sa sličnim projektom pokazalo veliku mogućnost zloupotrebe masovnog nadzora u političke svrhe.
„I u Severnoj Makedoniji su pod parolom ‘bezbedan gradovi’ uvozili te kamere koje su bile pod kontrolom UBK. Imali su i dronove koju su namenjeni za protiv terorističku borbu ali su korišćeni za (nelegalni) nadzor ljudi koje je UBK smatrao da treba da nadziru“, kaže Petrović.
Petrović je dodao da upravo uvezivanje više različitih načina nadzora čiji se rezultati slivaju u jedan centar, ostavlja veliku mogućnost zloupotrebe.
On je podsetio da vlastima u Beogradu ni do sada nije bilo strano nadziranje i prisluškivanje novinara i političkih oponenata i naveo primer da je upravo ministar Stefanović javno izneo saznanja o kretanjima novinara.
Kineske tehnologije nadzora, koje su prisutne na Balkanu, okarakterisane su kao sredstvo nametanja kontrole nad građanima od praktično svih vodećih grupa za ljudska prava a njihovo instaliranje se odvija upravo u zemljama sa manjom ocenom demokratičnosti, kao što su Jermenija, Tadžikistan a sada i Srbija.
Prema rečima istraživača Milana Jovanovića iz Atlantskog Savjeta Crne Gore, Narodna Republika Kina ima ustaljeni način ponašanja kada je u pitanju uticaj na druge zemlje a Srbija je pravi primer načina na koji se to odvija. Na prvom mestu je ulaganje u infrastrukturu preko koga se odvija politički uticaj.
„Kina vrši uticaj i kroz tehnologiju, prodajom Huawei kamera uz pomoć kojih se vrši nadzor a koje su instalirane širom sveta, uglavnom u zemljama sa sumnjivom ocenom demokratičnosti. Tu je i sigurnosno pitanje a to je da li Komunistička Partija Kine ima pristup podacima koji je snimaju Huawei kamerama“, tvrdi Jovanović.
Tekst u celosti čitajte na portalu Al Jazeera Balkans.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
