Akademik Cvetković: Dijalog o litijumu je besmislica, rudnik samo uz veliku represiju

„Sutrašnji skup ispred Ustavnog suda, koji je jednim delom vezan za to saosećanje, a sa druge strane se svodi na činjenicu da živimo u državi u kojoj institucije ne rade ili rade kad im se naredi i kako im se naredi. Ja ne mogu da se složim, niti ću moći u skoroj budućnosti sa tom prekomernom eko populističkom retorikom koja zastrašuje narod“, kazao je Cvetković u „Iza vesti“ na N1.

Litijum je nekoliko godina u opticaju u Srbiji, a vlast građane koji žive u dolini Jadra niti je štitila, niti im se obraćala, već ih je uglavnom kinjila i nazivala izdajnicima. A onda smo čuli ministra Sinišu Malog koji kaže, posle četiri godine, da se otvara javna rasprava o litijumu.

„To je jedna politička besmislica, društvena besmislica. Ja ne mogu da komentarišem ponašanje vlasti o kojoj imam vrlo malo pozitivnog ili nemam nijedan pozitivni komentar u poslednjih 12 godina, niti od njih nešto očekujem. Poziv na dijalog je nešto na šta ne treba obraćati pažnju. Ne zna se šta oni planiraju, ako žele da prave rudnik, biće to uz teške represalije. Da sam na mestu kompanije koja želi taj projekat, rekao bih im da se nikad ne ponašaju ovako kako se ponašaju“, naglasio je Cvetković.

Prema njegovim rečima, i druga strana se ponašala „isto kao Vučić“.

„Meni je žao što mi nismo tom narodu tamo dozvolili da civilizacijski odbije taj projekat…da se odluči bez pojačane retorike i zastrašivanja, bez laži“, kazao je Cvetković.

Ljudi u Jadru su saterani u ćošak i jedino mogu da legnu na prugu, da bi ih ljudi čuli, složio se Cvetković.

„Ja njih ne osuđujem što idu u ekstremne stvari, govorim o retorici odgovornih ljudi“, dodao je.

On, kako kaže, ima samo jedan predlog, a to je – da se ne pričaju gluposti u javnosti.

A kako doći do odgovora ako nema dijaloga?

„Pa nikako, zaključak će uvek biti vezan za negativnu odluku, da se ne realizuje taj projekat, ako budu hteli da ga realizuju, moraće uz ogromne represalije. Pitanje je struke, kako ćete postaviti nov projekat ako u Levču stoji natpis – neću rudnik. U Boru nemaju alternativu, to je potpuno druga priča. Ovamo nema rudnika i ljudi treba da žive kako oni hoće. A da bi to odlučili trebalo je da budu informisani. Sada to nisu“, smatra Cvetković.

Gost N1 podseća da je istočna Srbija 100 i više godina živela od rudarstva.

„Tamo je bilo raubovanje i nije bilo odgovorno, jer da je bilo sada bi trebalo da bude potpuno druga slika u tom delu Srbije. Međutim, oni su pre dolaska Ziđina bili u bezizlaznoj situaciji, tamo je devastirana životna sredina“, kaže Cvetković.

On kaže i da je „rudarstvo najveći uzrok problema u istočnoj Srbiji i jedina nada koju oni imaju“.

„Izlaz za taj narod nije da im pričaš o alternativi koja ne postoji. Za njih je alternativa da se Ziđin kontroliše milion posto, da informacije budu dostupne svakog dana, da se radi monitoring za devastirane delove i da se krene u sanaciju. Što bi značilo, sada će mi se ekonomisti smejati, da sva rudna renta treba da ide dole, a ne u Beograd“, kaže.

Dodaje da je „vrlo lako doći do radikalnih stvari“.

„Zaluđivanje ide od onog da smo mi imali mnogo bolje opcije… a mi tu alternativu nismo imali nikada“, naglasio je.

Kako kontrolisati rudnik litijuma?

Na pitanje da li država može da bude garant i da kontroliše taj rudnik litijuma, Cvetković kaže:

„To je jedno od suštinskih pitanja koje samim tim što ne znamo odgovor time dokazujemo da nikakve javne rasprave nije bilo. Sve šta se danas govori, vi ćete tu imati potpuno zbunjujuće priče, negde ćete imati utisak da smo mi tehnološki ‘top’ zemlja koja ne znam zašto je dozvolila da joj pljačkaju rudno blago. To nije tačno. Zar nije čudno da su se ljudi opredelili da oteraju kompaniju koja je uložila pola milijarde s verom da će rešitt spor lako, nego da vide da li je taj rudnik izvodljiv u nekoj raspravi“.

Prema njegovim rečima, ako je Rio Tinto uložio pola milijarde u taj projekat, on će se za to i boriti.

Litijuma ima i u Nemačkoj, u Portugalu, i tamo postoje protesti, ali Srbiji je ta tema dignuta na ključno političko pitanje.

„To je povezano s mojim žalom što taj projekat nije mogao da bude odbačen na civilizovani način“, kaže Cvetković.

Na pitanje da li je „za“ ili „protiv“ iskopavanja litijuma, akademik kaže:

„Pa kako da znam, ja ne znam ništa o tom projektu. Ja bih voleo da sam na mestu ljudi koji tamo žive i da mi je neko od početka demonstrirao šta je korist ili šteta da bih mogao da se o tome odlučim“.