Akademik Dušan Teodorović nepodoban za profesora emeritusa: Zašto jedan od najcenjenijih profesora BU nije dobio počasno zvanje?

Međutim, za deo kolega sa matičnog, Beogradskog univerziteta očito nije bio podoban za ovo počasno zvanje pošto na Senatu nije dobio potreban broj glasova da bi bio izbran, iako je, prema mišljenju, stručne komisije koju je obrazovao upravo Senat, ispunio sve propisane uslove.

Na sednici Senata UB koja je održana krajem marta Teodorović se našao među ukupno pet predloženih profesora za zvanje profesora emeritusa Beogradskog univerziteta za školsku 2021/22. godinu, zajedno sa Mirkom Vasiljevićem, profesorom Pravnog fakulteta, Vladimirom Kostićem, sa Medicinskog fakulteta, Karlom Raićem, sa Tehnološko-metalurškog i Mirkom Grčićem sa Geografskog fakulteta.

Tajno glasanje je održano na sednici Senata 15. juna, a Teodorović je dobio 24 glasa što nije bilo dovoljno da bude izabran. To je svojevrsni presedan budući da ne dešava da neko ko je prošao sve stepenice i došao do Senata, ne bude izabran.

U zapisniku sa te sednice u koji je Danas imao uvid, piše da Senat po Statutu broji 52 verifikovana člana, a da je sednici prisustvovalo 40, koliko ih je i pristupilo glasanju.
Vasiljević je dobio glasove 34 člana Senata, Kostić 32, Grčić 36, Raić 29, a Teodorović 24 glasa, dok je jedan listić bio nevažeći.

„Kako čl. 8. st. 4. Pravilnika o uslovima i postupku dodeljivanja zvanja i pravima profesora emeritusa propisuju da je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova ukupnog broja članova, Senat konstatuje se da su prof. dr Mirko Vasiljević, prof. dr Vladimir Kostić, prof. dr Mirko Grčić i prof. dr Karlo Raić izabrani za profesora emeritusa“, piše u zapisniku sa sednice.

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da Teodorović ima impozantnu univerzitetsku karijeru, sa naučnim opusom koji ga je kvalifikovao u članstvo u SANU.

Matični fakultet ga je predložio za poziciju emeritusa i njegov neizbor na Senatu za Jovančićevića predstavlja veliko iznenađenje.

On kaže da je više nego očigledno da profesor Teodorović nije dobio potreban broj glasova zbog svog društvenog i političkog aktivizma.

– Jedan je od retkih članova akademske zajednice koji je iz osećaja društvene odgovornosti poslednjih godina konstantno upućivao na brojne društvene i političke anomalije. Davao je primer svojim kolegama i na Univerzitetu i u Akademiji kako se treba boriti za pravdu i kao se suprostaviti visokoj polarizaciji i autokratizmu u koje je naše društvo upalo. Za takvu vrstu aktivizma profesor Teodorović je morao da bude posebno nagrađen od akademske zajednice. Suprotno, on je na neki način kažnjen od kolega profesora, dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovaj događaj vraća Univerzitet u Beogradu u vremena za koja smo mislili da su daleko iza nas. Dugačkom spisku nedela iz perioda devedestih, pridodaće se i ovaj događaj iz juna meseca – kaže Jovančićević.

Da su stavovi akademika Teodorovića o aktuelnoj i političkoj situaciji u Srbiji bili presudni za ovakav ishod više je nego jasno ako se pogleda njegova profesionalna biografija.

Na više od 20 stranica u referatu Stručne komisije pobrojan je njegov stručni i naučni doprinos ugledu ne samo Saobraćajnog fakulteta, već i Beogradskog univerziteta u zemlji i inostranstvu.

Prema podacima dostupnim na servisu Kobson, akademik Teodorović je objavio u časopisima sa SCI liste 86 radova.

Prema podacima sa servisa Scopus (od 13.4.2022.) ukupni broj radova je 107, H-indeks je 31, a broj citata 3.160 (sa autocitatima).

U Google Scholar bazi (od 13.4.2022.) navedeno je 199 radova, H-indeks je 48 i 8.241. citata sa autocitatima.

U oblasti saobraćajnog inženjerstva Teodorović spada u grupu visoko citiranih istraživača u svetu i nalazi na devetom mestu po broju citata, od ukupno 1.385 istraživača iz sveta, koje baza Google Scholar vodi pod odrednicom “Transportation Engineering”.

Teodorović je izabran za dopisnog člana SANU 2009, a za redovnog 2015. godine.

Nalazi se na Stanfordovoj listi dva odsto najboljih istraživača sveta za 2019. i 2020. godinu. Za 2019. je, među istraživačima iz Srbije koji se nalaze na listi, rangiran kao drugi, a za 2020. godinu kao treći istraživač.

Senat američkog univerziteta Virginia Polytechnic Institute and State University mu je 2005. godine dodelio zvanje profesor emeritus.

Senat Univerziteta u Ljubljani ga je 2011. godine izabrao za počasnog senatora tog univerziteta.

Izabran je 2013. za člana Evropske akademije nauka i umetnosti. Bio je stalni ili gostujući profesor na četiri strana univerziteta i predavač po pozivu na 10 univerziteta širom sveta.

Podrška

Predlog da Teodorović bude izabran za zvanje profesora emeritusa porekao je od Katedre za operaciona istraživanja u saobraćaju Saobraćajnog fakulteta. Za ovaj predlog je, prema našim saznanjima, glasalo 95 članova Nastavno-naučnog veća Saobraćajnog fakulteta.

Ko je profesor emeritus?

Univerzitet može, na predlog fakulteta ili druge visokoškolske jedinice, dodeliti zvanje profesor emeritus redovnom profesoru u penziji, penzionisanom u prethodne tri školske godine, koji ima najmanje 20 godina radnog iskustva u visokom obrazovanju i u oblasti nauke, koji se posebno istakao svojim naučnim odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog podmlatka u oblasti za koju je izabran, navodi se u Statutu Beogradskog univerziteta.
Statut predviđa da ukupan broj profesora emeritusa na Univerzitetu ne može biti veći od tri odsto, od ukupnog broja nastavnikaUB, pri čemu Senat vodi računa da se ovaj broj ravnomerno popunjava tokom vremena.
Profesor emeritus može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorskih disertacija, odnosno doktorskih umetničkih projekata, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika Univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.