Akademska zajednica Srbije vodi protiv Aleksandra Vučića sa 1:0

Da li je pobeda Univerziteta u Beogradu privremena, budući da je Vučić najavio da će razmisliti hoće li lično podneti novi predlog, videćemo u narednom periodu.

Jasno je da po Ustavu Srbije predsednik nema pravo da predlaže zakone, ali ako njegov nastup na Javnom servisu nije bio gluma, nema sumnje da će naći način da izdejstvuje šta je naumio, i da se modifikovan zakonski predlog uskoro nađe pred poslanicima republičkog parlamenta.

Da je takav scenario moguć sugeriše saopštenje Vlade Srbije u kojem se na dva mesta navodi da je predlog povučen „zbog potrebe za dodatnim konsultacijama“, pa i sama Vučićeva poruka da se neće povući pred pritiscima.

U sukobu sa akademskom zajednicom Srbije upotrebio je svoju dobro poznatu uzrečicu „pa šta“, želeći da naglasi da ga baš briga što su zaposleni na Beogradskom univerzitetu nagovestili mogućnost obustave rada, ako njihovi argumenti ne budu usvojeni.

Sipao je predsednik te večeri uvrede na račun profesora državnih fakulteta, nazvavši ih ucenjivačima koji se bogate preko leđa studenata; dve profesorke Univerziteta u Beogradu proglasio je ludom i lopovom; ocrnio je privatni sektor visokog obrazovanja u Srbiji, rekavši da jedva da se pristojni privatni fakulteti mogu nabrojati na prste jedne ruke.

Ako se složimo s predsednikovom ocenom da je kvalitet domaćeg visokog školstva zabrinjavajući, pitanje je zašto za 12 godina, koliko je na vlasti, nije preduzeo ništa da se stanje popravi.

Ako na tržšitu „cvetaju“ sumnjivi privatni fakulteti zašto mu pola stranačkih kolega ima tamo stečene diplome?

Kako mu ne smeta to što su mu najbliži saradnici, bivši i sadašnji, pod ozbiljnom sumnjom da su kupili diplome i plagirali doktorate? Neki su čak i dokazani plagijatori.

Pa šta, rekao bi predsednik. Može li sve nabrojano da se svede na „pa šta“?

I treba li da zažmurimo na očiglednu nameru vlasti da „prestižnim univerzitetima“ dozvoli ulazak „na mala vrata“ i da parama svih građana Srbije finansira školovanje određene dece, za koju samo možemo da pretpostavimo kako će biti odabrana.

Ako se iza svega ne kriju lični interesu pojedinaca, onda nema nikakve prepreke da ti ugledni univerziteti zadovolje domaće akreditacione standarde i stipendiraju najbolje studente, čime bi pokazali da im sticanje profita nije primarni cilj.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.