U javnosti se često govori o malim i velikim zajednicama u našoj državi. Međutim, pojedini eksperti, a i sami predstavnici manjina, napominju da ne postoje male zajednice, već malobrojne.
Među takve spada i slovenačka zajednica, čiji su pripadnici naseljeni na većem delu naše države. Shodno tome deluju brojna privredna i kulturna udruženja, koja čine ovu manjinu vidljivijom. Ovog meseca, tačnije 8. februara, proslavili su Slovenski kulturni dan, poznatiji kao Prešernov dan, a među ostale praznike Slovenske manjine u Srbiji spadaju i Dan Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Srbiji (6. jun), Dan reformacije (31. oktobar) i Martinovanje (11. novembar). O kulturnim, ali i pitanjima koja se tiču daljeg delovanja Nacionalnog saveta Slovenaca i podrške matične zemlje razgovarali smo sa Sašom Verbičem, predsednikom Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine.
* Možete li nam reći nešto više o slovenačkoj zajednici u Srbiji?
– Slovenačka zajednica je jedna od malobrojnih zajednica i po zadnjem popisu iz 2001. godine broji 4033 osobe koje su se izjasnile kao pripadnici slovenačke nacionalne manjine. Ovo je drastičan pad u odnosu na period pre 20 godina, na popis iz 1991. kada je bilo oko 8000 ljudi koji su se izjašnjavali kao Slovenci.
* U kojim gradovima živi najviše pripadnika vaše zajednice?
– Uglavnom žive u Beogradu. Dolazili su nekim slučajnim poslovima u Srbiju. Oni koji su ostali tu su se uglavnom oženili, udali. Tako da uglavnom činimo neku urbanu populaciju. Pored Beograda, tu je i Novi Sad, gde takođe živi veći broj ljudi slovenačkog porekla. Zatim Slovenaca ima i u drugim industrijskim centrima, kao što su, na primer, Kostolac i Bor. U suštini mi imamo 15 kulturnih društava koja su raspoređena na severu od Subotice, pa sve do Leskovca, i to, kao što sam napomenuo, uglavnom u urbanim sredinama. Jedini deo koji je bio naseljen nekim ruralnim stanovništvom, a što je bilo posle rata bilo je na području Vojvodine u okolini Vršca gde je tada bilo naseljeno oko 4000 seljaka iz Slovenije iz nekih pasivnih krajeva. Međutim ’50-ih godina dobar deo njih se vratio i računali smo da je oko 1000 ljudi ostalo u ovom delu. Taj deo se zove Gudurica.
* Koje su specifičnosti slovenačke nacionalne manjine u odnosu na ostale nacionalne manjine u Republici Srbiji?
– Mi nismo naseljeni uz granicu svoje matične zemlje. Bili smo konstitutivni narod još od vremena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a posle i u zajedničkoj Jugoslaviji, ali su ljudi ovamo uglavnom dolazili po profesiji ili na školovanje. Neki od njih su se vraćali, neki zasnivali porodice, i ovi današnji Slovenci ovde su zapravo potomci, druga, treća ili četvrta generacija onih koji su se doselili. Struktura je takva, mi imamo dosta obrazovanu populaciju.
* Da li je prema Vašem mišljenju, saradnja sa ostalim nacionalnim savetima važna za ostvarivanje zajedničkih ciljeva? Da li manje brojni nacionalni saveti na taj način lakše mogu da ostvare svoja Zakonom garantovana prava, ako imaju zajednički nastup prilikom rešavanja problema?
– Svakako. U Srbiji među manjinama postoje velike razlike. Mi smo našli neki zajednički jezik sa malobrojnim zajednicama kao što su Česi, Nemci, Jevreji, Grci, i potpisali smo Protokol o međusobnom razumevanju i saradnji i u okviru toga pokušavamo da se izborimo za bolju poziciju u tom odnosu sa državom.
* * *
Naš intervju: Saša Verbič, predsednik Nacionalnega sveta Slovenske nacionalne manjšine
Poudarek na ohranitvi nacionalne pripadnosti
V javnosti se pogosto govori o majhnih in velikih skupnostih v naši državi. Medtem, posamezni strokovnjaki, tudi sami predstavniki manjšin, pripomnijo, da ne obstajajo majhne skupnosti, temveč manj številčnejše. Med takšne spada tudi slovenska skupnost, katere pripadniki so naseljeni na večjem delu naše države. V skladu s tem delujejo številna gospodarska in kulturna združenja, ki tvorijo to manjšino kot vidno. Tega meseca, točneje 8. februarja, je proslavjen Slovenski kulturni dan, znan kot Prešernov dan, med ostale praznike Slovenske manjšine v Srbiji spadajo tudi Dan Nacionalnega sveta slovenske nacionalne manjšine v Srbiji (6. junij), Dan reformacije (31. oktober) in Martinovanje (11. november). O kulturnih in tudi vprašanjih, ki se tičejo nadaljnjega delovanja Nacionalnega sveta Slovencev in podpore matične države smo se pogovarjali s Sašom Verbičem, predsednikom Nacionalnega sveta slovenske nacionalne manjšine.
* Ali nam lahko poveste nekaj več o slovenski skupnosti v Srbiji?
– Slovenska skupnost je ena izmed manj številčnejših skupnosti in po zadnjem popisu iz leta 2001 šteje 4033 oseb, ki so se izjasnile kot pripadniki slovenske nacionalne manjšine. To je drastični padec glede na obdobje pred 20 leti, na popis iz leta 1991, ko je bilo 8000 ljudi, ki so se izjasnili kot Slovenci.
* V katerih mestih živi največ pripadnikov vaše skupnosti?
– V glavnem živijo v Beogradu. Prihajali so slučajno poslovno v Srbijo. Tisti, ki so ostali tukaj so se v glavnem poženili. Tako, da v glavnem tvorimo nakakšno urbano populacijo. Zraven Beograda je tukaj tudi Novi Sad, kjer prav tako živi večje število pripadnikov slovenskega porekla. Prav tako so Slovenci prisotni tudi v drugih industrijskih centrih, kot so na primer Kostolac in Bor. Dejansko imamo 15 kulturnih društev, ki so razporejena na severu od Subotice vse do Leskovca, in to kot sem pripomnil, v glavnem v urbanih središčih. Edino območje, ki je bilo naseljeno z ruralnim prebivalstvom, kar je bilo po vojni, je bilo na področju Vojvodine, v okolici Vršca kjer je tedaj bilo naseljeno okoli 4000 kmetov iz Slovenije iz nekaterih pasivnih krajev. Ampak se je 50-ih let dober del njih vrnil in smo računali da je okoli 1000 ljudi ostalo v tem delu. Ta del se kliče Gudurica.
* Katere so specifičnosti slovenske nacionalne manjšine glede na ostale nacionalne manjšine v Republiki Srbiji?
– Mi nismo naseljeni zraven meje svoje matične države. Bili smo konstitutivni narod še iz časa Kraljevine Srbov, Hrvatov in slovencev, potem pa tudi v Jugoslaviji, toda ljudje so sem prihajali poslovno in na šolanje. Nekateri izmed njih so se vrnili, nekateri pa so ostali in ustvarili družine. Sedanji Slovenci tukaj so prav zaprav potomci, druga, tretja ali četrta generacija tistih, ki so se priselili. Struktura je takšna, mi imamo dokaj izobraženo populacijo.
* Ali je po vašem mnenju sodelovanje z ostalimi nacionalnimi sveti pomembno za ostvaritev skupnih ciljev? Ali manj številčnejši sveti na ta način lahko lažje ostvarijo svoje, z zakonom zagotovljene, pravice, če imajo skupni nastop ob reševanju problema?
– Vsekakor. V Srbiji med manjšinami obstajajo velike razlike. Mi smo našli nekakšen skupni jezik z maloštevilčnimi skupnostmi kot so Čehi, Nemci, Židi, Grki; podpisali smo tudi Protokol o medsebojnem razumevanju in sodelovanju ter si v okviru tega poskušamo priboriti boljše pozicije v tem odnosu do države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
