Akcija Danasa „Istina je gorka, ali zdrava“ na ulicama Beograda (FOTO)

Pri čemu dobar deo njih uopšte i ne prati medije, neki poodavno, neki su skorije digli ruke, naročito od takozvanih. tradicionalnih medija, pa su im internet, društvene mreže i razmena „informacija“ sa poznanicima ključni izvor informisanja.

Primat na listi onog što treba, ipak, raskrinkavati drže politika i kriminal – neretko u istoj rečenici, jedno uz drugo – ali deo anketiranih smatra da se nedovoljno piše o svakodnevnom životu, ljudima i problemima koji ih muče, preprekama na koje nailaze, ali i o dobrim stvarima koje im se dešavaju.

„Nema ljudi u novinama, samo politika, kriminal, skandali“, kaže jedna sugrađanka, a druga objašnjava da već 30 godina, otkako je uoči rata došla iz Hrvatske u Beograd, medije gotovo i ne prati. Baš zbog toga što ih ne interesuje – život.

Za jednog gospodina jasno je kao dan da štampa ne nudi dovoljno dobrih stvari – samo loše, crno, zločini, krađe, rijaliti, posebno u tabloidima. On bi voleo da se puno više piše o kulturi i da ima najava kulturnih događanja koje bi rado pratio uživo, a ne samo na osnovu šturih i sporadičnih izveštaja kad se već dese.

Od Alekse Nenadovića do Kalenić pijace i natrag troje (samo!) ljudi je rezolutno odbilo da komunicira sa ekipom Danasa, uz slikovito mahanje rukom i pravi beg; ogromna većina je, pak, rado prihvatila razgovor, mada ne i fotografisanje, a nekoliko njih redovno čita Danas ili ga prati na portalu. Uz ponešto stidljive zamerke da i Danas najčešće ima samo jednu stranu, ali i razumevanje što je tako, odnosno uvažavanje činjenica da najveći broj predstavnika vlasti neće da odgovara na pitanja novinara Danasa.

Generalni utisak – i onih koji su digli ruke od medija i onih koji ih ovako ili onako čitaju, gledaju, slušaju – jeste da su „svi u službi“, ali ne građana, već politike i da se mnoštvo stvari naprosto namerno gura pod tepih i skriva, pa i prekriva drugim temama.

Za devojku tridesetiih godina koja prati Danas nerazumnjivo je „što neki mediji brane ‘lopovčinu’ Đilasa, a ja znam da je lopov, radila sam s njim“, ali muči je što se ne piše i o lopovluku „ovih na vlasti“. Za drugu otprilike iste dobi, nema spora da bi „gorka istina o smrti Vladimira Cvijana“ bila „vrlo lekovita za sve nas“ pošto ukazuje na čitav splet interesa i otvara niz pitanja. Najviše, uverena je ona, o bezbednosti građana: „Šta svakome od nas može da se dogodi, ako je smrt tako uticajnog čoveka obavijena velom tajne?“

„Ne čitamo ti mi ništa. Kad da stignemo, kad po čitav dan radimo… i nedeljom“, kažu dve žene na klupi u parkiću kod Kalenić pijace, pored kojih je i njihov pribor za rad, metle, kofe, četke. Ali, obećava jedna od njih uzimajući Danas, u nedelju kad bude imala malo slobodnog vremena – pročitaće.

Bivši kolega, novinar, koji pije kafu iz pastične čaše u bašti prazne kafane Kalenić, uz pozdrave Živi i Olji sa sportske, neće čitati. Ne čita ni Danas ni druge novine, nikome ne veruje, zato je i, kaže, napustio novinarstvo.

Nepoverenje u medije generalno je jedini pouzdani zaključak iz jutarnjeg razgovora sa sugrađanima/kama. Ogromno, toliko da niko nema ideju kako ga povratiti.

Kalenić pijaca je faktički naša “matična”, pošto je od redakcije udaljena tek desetak minuta lakog hoda. Iako je bio radni dan, na i oko Kalenića bilo je itekako zainteresovanih za dnevni list Danas i prateće poklone. Neki su, po sistemu “kad je džabe i sirće je slatko”, ne samo za sebe već i ženu i druga tražili poklone.

“Čitam Danas, ne mogu da kažem svaki dan, ali kada kupim novine, uglavnom se za vas odlučim. Zato što ste ozbiljni. Razumem da su sada korona i politika prioritet, ali volela bih više kulture u novinama”, kaže nam gospođa koja je prijatno vreme iskoristila da prošeta kucu.

Prodavačica u lokalnoj trafici kaže da prodaja naše novine ide sve bolje. Ona nas ceni “zato što nemate Staniju i slične na naslovnoj strani”. Naišli smo i na strankinje, Ruskinju i Nemicu, koje privremeno žive u Beogradu i dobro vladaju srpskim jezikom. Novine ne kupuju, ali prate ovdašnje medije na telefonu. Preporučili smo im danas.rs.

“Kako vam je od kada vas je Đilas kupio”, pitao nas je gospodin koji se neko vreme bavio novinarstvom, a onda odlučio za unosniju advokaturu. “Znam da vas nije Đilas kupio, ali to se tako priča. Čitam Danas i gledam vas kad god ste na TV“, rekao je našoj Safeti Biševac, „Gledao sam i Dražu u “Ćirilici. Dobro je, više ga tamo nema”.

Od “prevrće mi se stomak od vas” do “bravo, obožavamo vas, samo vas čitamo”, kretali su se odgovori sugrađanki i sugrađana reporterkama Danasa na ulici, u razgovoru sa slučajnim prolaznicama, kojima su delile po primerak naše novine, grejp i sok od tog gorkog, ali zdravog voća.

Da je istina važna i zdrava za mentalno stanje, složili su se svi sa kojima su razgovarale, ali pri navođenju konkretnog primera o tome o čemu bi želeli da znaju neprikosnovenu istinu, osim vakcinacije, građani nisu bili u stanju da sa sigurnošću odgovore. “O mnogo čemu”, mogao bi da bude najreprezentativniji stav u ovom našem kratkom, gorkom i, prevashodno, istinitom, istraživanju po centralnim ulicama Beograda.

Ljudi su uglavnom nepoverljivi i teško se otvaraju da pričaju o medijiima. Polovina naših anketiranih se trudi da izbegava medije, a jedan mali deo njih nije uopšte nije zainteresovan za opštu infornisamost. Ono što ljude uglavnom zaokuplja od tema je zagađenost vazduha i korona, Opšti utisak je da ljudi malo veruju „tradicionalnim“ medijima posebno mlađa populacija, a da fanovi Danasa uvek veruju Danasu.

Jedna od ekipa našeg lista sveže ceđeni sok od tropskog voća i činjenice na papiru delila je kod Hrama Svetog Save na Vračaru. Na početku nije išlo glatko, jer je sa novinarima bio i kamerman, pa su se prolaznici sklanjali od objektiva.

Na pitanje koja istina bi bila zdrava i gorka za ovo društvo, jedan mlađi čovek odgovara “gorka istina je da nam nema spasa”. Starija gospođa kaže da čita naš list, da “list Danas moramo da čuvamo i da negujemo” i iz torbe vadi dve krembananice za novinare, jer, kako kaže, i ona njima mora nešto da pokloni. Tri devojke koje sede na klupi odbijaju sok od grejpa i novine i pitaju da li delimo Koka-kolu.

– Ne bih ti to uzo, pa da dobijem neke amebe – odgovara stariji gospodin ponuđen Danasom.