Zadovoljan sam kako je policija obavila svoj posao u akciji Mreža koja se odnosi na međunarodni šverc cigareta. Predmet je policija obrađivala po segmentima, a Specijalno tužilaštvo moglo je da ga preuzme tek kada je objedinjen jer je ovaj predmet tek tada dobio svoju pravu fizionomiju – kaže za Danas Milorad Veljović, direktor policije, podsećajući da je ova akcija samo intenzivirana 2003, te da su policijskom istragom bili obuhvaćeni i bivši pripadnici Resora državne bezbednosti Srbije.

Nema najava o hapšenju ubica Slavka Ćuruvije

Na pitanje novinara Danasa da li će možda uskoro biti uhapšene osobe odgovorne za ubistvo novinara i vlasnika Nedeljnog telegrafa Slavka Ćuruvije, direktor policije je istakao da zasad on nema saznanja o tome.

– To je ipak trenutno u nadležnosti suda i tužilaštva. Policija je sve što je saznala u istrazi o ubistvu Slavka Ćuruvije kompletno dostavila Specijalnom tužilaštvu, a oni istražnom sudiji – naglašava Veljović. Što se tiče istrage ubistva novinara Milana Panića, direktor kaže da taj slučaj radi posebna grupa u okviru SBPOK.

– Prošlo je već nekoliko godina od ubistva, tako da je teško raditi na takvim slučajevima. Mogu da istaknem da policija momentalno obaveštava tužilaštvo o svakom novom dokazu ili saznanju do kojeg dođe. Postoji dobra saradnja tužilaštva i policije, tako da je tužilac obavešten o svakoj proveri policije – kaže Veljović.

Da li je policija napravila propust jer nije pokušala da uruči poziv Stanku Subotiću koga su policija, a zatim i sud, označili kao jednog od organizatora kriminalne grupe, zbog čega on nije na početku istražnog postupka bio i obuhvaćen istragom?

Predsednik Specijalnog suda ima obezbeđenje

Direktor policije Milorad Veljović, govoreći o obezbeđenju sudija, naglašava da policija obezbeđuje sve sudije na osnovu bezbednosnih procena.

– I u slučaju sudije Milana Ranića urađena je bezbednosna procena i shodno tome preduzete su mere zaštite. Možda se neke stvari ne vide, ali on definitivno ima zaštitu – kaže Veljović.

– Istog dana kada je počela akcija i hapšenje članova te kriminalne grupe, prvo što je policija pokušala da uradi bilo je da pronađe Subotića i ostale organizatore na prijavljenim adresama. Nema reči o tome da je napravljen propust.

Ne znamo gde je Guri

Da li policija, između ostalog, traga i za bivšim komandantom Žandarmerije Goranom Radosavljevićem Gurijem?

– Policija je raspisala potragu za njim, kao meru. On je osumnjičen za ubistvo braće Bitići u Petrovom Selu. Ne postoje saznanja o tome gde se on trenutno nalazi. Bilo je priča da se nalazi u Libiji ili Kini, ali zasad nema preciznih informacija o tome.

Da li su raspisane poternice za Mirom Marković, Markom Miloševićem i Stankom Subotićem?
– Poternice raspisuje MUP na osnovu zahteva suda. Što se tiče poternica, mogu da kažem da je stara Interpolova poternica za Mirom Marković zbog prevare nedavno obnovljena.
Da li ima novih informacija o osuđenim pripadnicima zemunskog klana koji su i dalje u bekstvu?
– Prioritetni zadatak srpske policije je pronalazak i hapšenje članova zemunskog klana koji su trenutno u bekstvu. Na tome se radi danonoćno. Nisu tačni navodi u medijima da je grupa u policiji, koja radi na otkrivanju i hapšenju članova zemunskog klana – rasformirana. Ta grupa je samo izdvojena iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala(SBPOK) u Policijsku upravu Beograda, a zatim je povećan i broj ljudi koji radi. Trenutno na tome radi oko petnaest osoba.
Supruga Aleksandra Simovića često se viđala sa svojim mužem dok je bio u bekstvu, zar ne? Uostalom, on je i uhapšen u stanu u kojem je bila i ona.
– Treba imati na umu da se supruge odbeglih članova zemunskog klana kreću i van Srbije. Često se na ulicama u Beogradu okreću i viču na prolaznike: „Zašto me pratite“, pokušavajući time da stave do znanja da ih policija prati. Često se dešava da više puta menjaju automobile po gradu, na primer da se svojim automobilom odvezu do periferije grada, gde ostavljaju automobil, ulaze u taksi, a posle toga ulaze u gradski prevoz koji menjaju više puta, pokušavajući da pobegnu policiji. Morate priznati da policiji treba veliki broj ljudi koji će raditi na ovim slučajevima kako bi se sve propratilo.
Možda dobijaju informacije i iz policije o tome da li su i kada praćene?
– Možda. Tu smo da promenimo policiju na bolje i približimo se evropskim standardima.
Da li policija istražuje ubistvo vođa zemunskog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma u Meljaku?
– Trenutno se taj predmet nalazi u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Policija je uradila svoj deo posla. U kojem smeru će se odvijati taj predmet odlučiće Specijalno tužilaštvo.
Da li se uskoro može očekivati završetak istrage o navodima svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića? Između ostalog, on je na suđenju spomenuo i moguće počinioce nerešenih ubistava tokom devedesetih godina.
– Uskoro očekujem završetak i rezultate istrage radne grupe koja je formirana posle svedočenja Dejana Milenkovića Bagzija s ciljem da utvrdi istinitost njegovih navoda na suđenju za ubistvo premijera. Članovi te grupe blisko sarađuju sa specijalnim tužiocem i kada bude završen rad celokupan predmet biće dostavljen Specijalnom tužilaštvu. Kao direktor policije ne utičem na rad te grupe, iako je formirana na osnovu mog rešenja. Moram da dodam da je ključna stvar u otkrivanju organizovanog kriminala saradnja tužilaštva i policije. Organizovanog kriminala je bilo i ranije u Srbiji, ali nije bilo ovakvog sistematskog rada na otkrivanju.
Dokle se stiglo u istrazi ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića? Da li je sprovođena interna istraga o tome da li je bilo „curenja podataka“ iz policije o Vukojevićevom kretanju i boravištu?
– Aleksandar Simović, član zemunskog klana, direktan je izvršilac tog krivičnog dela, na šta upućuju materijalni dokazi koje je policija prikupila u istrazi. Pretpostavlja se da su u tome učestvovali i ostali članovi zemunskog klana koji su u bekstvu. Nije bilo interne istrage o curenju podataka u policiji, ali glavni problem zaštite svedoka saradnika je taj što oni moraju da prihvate da ih policija štiti, odnosno da uđu u Program zaštite svedoka. Ukoliko je neko zaštićeni svedok to ne znači da je on oslobođen svega i mora da prihvati obezbeđenje. Smatram da bi Vukojević danas bio živ da je prihvatio policijsku zaštitu. Problem kod svedoka saradnika je taj što oni žele da nastave sa svojim biznisom.
Da li je to jedan od problema i sa svedokom saradnikom Ljubišom Buhom Čumetom?
– On takođe nije prihvatio policijsko obezbeđenje. Ipak, na moj lični zahtev njemu je dodeljeno policijsko obezbeđenje koje je i pojačano. U suštini, kada Buha napušta zemlju on nije obavezan da policiju obaveštava o tome, niti o svom kretanju.
Da li će policija pokretati disciplinski postupak protiv bivših pripadnika JSO koji trenutno rade u srpskoj policiji, a koji su dali lažni alibi Zvezdanu Jovanoviću, osuđenom prvostepenom presudom da je ubio premijera Zorana Đinđića?
– Očekujem od Specijalnog suda i tužilaštva da mi dostave sve što imaju od dokumentacije o svedočenju tih bivših pripadnika JSO koji rade u policiji. Tek na osnovu toga može se pokrenuti postupak u okviru policije protiv tih osoba.
Kako komentarišete podatak da jedan od bivših pripadnika JSO, za koga se pretpostavlja da je lažno svedočio na suđenju za ubistvo premijera, radi u Jedinici za zaštitu svedoka MUP Srbije?
– Mnogo tih ljudi nasleđeno je iz prethodnog perioda. Najveći deo ljudi već je sklonjen iz Jedinice za zaštitu i prebačen u druge organizacione jedinice. Važno je u budućnosti onemogućiti bilo kakvu zloupotrebu specijalnih jedinica od strane bilo koga. Uostalom, donesen je i poseban pravilnik o angažovanju specijalnih jedinica.
Kakva je saradnja MUP s vojnim i civilnim službama bezbednosti u potrazi za haškim beguncima?
– Interes je Srbije da locira i isporuči Haškom tribunalu preostale haške optuženike i o tome ne postoji dilema. Uostalom, kao direktor policije član sam Akcionog tima koji radi na potrazi za haškim optuženicima. MUP neposredno sarađuje s BIA i vojnim bezbednosnim službama na osnovu Akcionog plana. Ta saradnja uglavnom se sastoji u razmeni važnih informacija i planiranju zajedničkih akcija. Svim ovim aktivnostima koordinira specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Uostalom, o uspešnosti ove saradnje govore i sami podaci o nedavnim hapšenjima haških begunaca.
Da li je bio političkog uticaja na rad policije u aktuelnim slučajevima, kao što su carinska, drumska… mafija, afera Indeks i slično?
– Svi slučajevi koji su javnosti poznati kao slučajevi mafije posledica su autonomnog i samostalnog rada policajaca. Nikada niko nije pitao ljude koji su radili na tim predmetima zašto baš ti predmeti, ili zašto je to baš tako urađeno. Postojala je bojazan u policiji, prilikom rada na ovim slučajevima, da zbog izbora i referenduma ovi predmeti ne dobiju političku pozadinu, a dobar i kvalitetan rad policije dobije drugi smisao. Tvrdim da nijedan predmet nije imao političku pozadinu, jer je reč o slučajevima koje je policija obrađivala mesecima, pa i godinama, pre izbora i referenduma. Hapšenje članova takozvane naftne mafije donelo je korist državi jer je posle te akcije povećan promet Naftne industrije Srbije za 17 odsto, a samim tim povećan je i budžet države.
Mediji su često objavljivali, pogotovo u slučaju takozvane drumske mafije, da policija u tom slučaju nije išla do kraja, već samo do određenog nivoa?