Ako država želi da te uništi, tu spasa nema

Ali nije postojala ova patološka potreba da se satre svaka slobodna teritorija, svako ko ne želi da bude član porodice. Ono malo nezavisnih institucija i pojedinaca svedeni su na ulogu koju „mastro di giornata“ (majstor dana) ima u kalabrijskoj mafiji – prosleđuju naniže dnevne zapovesti glavnog šefa, „capo crimine“. Tu omiljeni mafijaški novinar dobija milionske subvencije iz državnog budžeta, a čovek koji je svojim fejsbuk prijateljima preporučio da ne piju vodu iz beogradskog vodovoda jer je zatrovana dve nedelje je proveo u zatvoru, priznao krivicu, pokajao se, izgubio posao, ali to nije bilo dovoljno, nego ga već četiri meseca drže u kućnom pritvoru, ističe u razgovoru za Danas Svetlana Lukić iz Peščanika, koja je sa koleginicom Svetlanom Vuković nedavno dobila nagradu „Osvajanje slobode“.

* Koliko su mediji i opozicija odgovorni za ovu, kako ste jednom rekli, „vladavinu ološa i najgorih“?

– Koji mediji i koja opozicija? Mediji su i Pink, RTS, Studio B, ali i Danas, Vreme, N1. Opozicija je Srđan Nogo, ali i Marinika Tepić. Naravno da i svi mi koji nismo članovi mafije snosimo veliku odgovornost, ali već dugo i nož i pogaču drži „capo crimine“ i svako poređenje je bespredmetno.

* Hoće li onda retki nezavisni mediji, poput Peščanika, preživeti ovu vlast?

– Profesorka Snježana MiIivojević je davno rekla: „Mediji su preživeli Miloševića, ali neće demokratiju“. Dakle, ne verujem da će Peščanik preživeti ovu vlast. Ako država želi da te uništi, tu spasa nema. Kako god, mi ćemo nastaviti da radimo kao da je sve manje-više u redu.

* Koliko su nesuočavanje s prošlošću i promocija ratnih zločinaca u Srbiji odgovorni za izvrtanje istorijskih činjenica i cvetanje nacionalizma?

– To je suviše ozbiljna tema za kratak odgovor. Samo ću podsetiti na vest od pre nekoliko dana iz Fonda za humanitarno pravo, povodom obeležavanja 27. godina od zločina u Lovasu u istočnoj Slavoniji. Tada je ubijeno 70 meštana ovog sela koji su naterani da hodaju po minskom polju. Optužnica protiv 14 lica je podignuta još pre 11 godina i do danas nije doneta nijedna presuda. Užasava me pomisao da bi naša borba za nezavisnost pravosuđa jednoga dana formalno mogla i da uspe, ali bez pomaka u procesuiranju ratnih zločina.