Ako hoćeš da pobediš, moraš da platiš

Harizmatični, osamdesetpetogodišnji Amerikanac, koji trenutno živi u Kolorado Hilsu, posetio je redakciju Danasa, tokom koje je govorio o problemima sa kojima su se susreli organizatori Univerzijade, uticaju svetske ekonomske krize na sport, značaju obrazovanja kada je reč o sportistima, (ne)popularnosti SAD kod „ostatka sveta“….

Neposredno pre početka Univerzijade u Beogradu, rekli ste da ćete konačnu ocenu dati tek po završetku Igara. Da li, ipak, možete već sada da sumirate utiske?

– Najkraće rečeno, mislim da je Univerzijada u Beogradu bila više nego uspešna. Činjenica je, da se tokom ovako velikog takmičenja, uvek pojave određeni problemi i tako je bilo i ovoga puta. Ipak, to nije uticalo na moju opštu ocenu i ja već sada mogu da konstatujem da smo i ja i FISU više nego zadovoljni. Meni ništa drugo nije preostalo da kažem, osim – Beograde, svaka čast.

Koji su najveći problemi sa kojima se susreo organizator?

– Iako moj stil nije da kritikujem, pomenuću neke stvari koje su tokom samih priprema naterale organizatora da se dodatno pomuči. Prvo, krov hale na Beogradskom sajmu je toliko visok da je osvetljenje na samom borilištu veoma loše. Imali smo dosta problema i sa „vodenim sportovima“. Kada sam prvi put video bazene u Beogradu pomislio sam u sebi: Bože dragi, šta je ovo? Onda sam kontaktirao ljude iz FINA (Međunarodna organizacija za plivanje i vaterpolo) i oni su mi rekli da su to istorijski bazeni i mesta gde su u prošlosti osvajana najveća odličja. Moje razočarenje je tada bilo još veće. Domaćin je učinio maksimum da do početka Igara ispuni standarde FISU. Uspeo je, i meni je ostalo samo da vam čestitam. I tokom samog takmičenja smo imali neke sitne probleme, kao što je nesporazum oko pranja čarapa studenata, ili velikog reda u menzi u kojoj se hrane sportisti, ali sve su to toliko sitne stvari i na na koji način ne mogu da pokvare konačan utisak.

U stalnom ste kontaktu sa šefovima delegacija, pa čak i sa samim studentima. Da li su i oni zadovoljni kao i vi?

– Sve u svemu, na kraju su svi rekli da je Univerzijada jako dobro organizovana. Ja ne donosim sud pre nego što ne pitam same aktere. Tako je isto bilo i sa kvalitetom hrane. Dok nisam otišao u Selo i dok mi većina učesnika nije rekla da je hrana dobra, nisam verovao organizatorima.

Kao događaj od primarne važnosti za Srbiju, Univerzitetske igre su tako i shvaćene, pa mogu da kažem da su verovatno najbolje organizovane do sada. To je rekao i FISU, a ne samo ja. Smatram da uopšte nije lako organizovati nešto ovako veliko. Pouzdano vam kažem da Južna Afrika ima mnogo prepreka i problema oko organizacije SP i ne znam kako će sve to proći. Još jednom, nije bilo lako i čestitam vam.

Koliko je meksički grip bio ozbiljna pretnja samim sportistima?

– Zdravstvena zaštita je na jako visokom nivou. To je jedna od najjačih karika u sistemu Univerzijade. Moram da pohvalim VMA koja je zadužena da sve funkcioniše kako treba kada je u pitanju zdravlje na UI. Mi smo sličan problem imali u Bangkoku, kada nas je napao ptičiji grip. Sada smo okrivili svinje, sutra ćemo verovatno neku drugu vrstu životinja. Šalim se, naravno, ali mislim da je sama priča o opasnosti meksičkog gripa, predimenzionirana.

Koje su posledice svetske ekonomske krize na Univerzijadu u Beogradu?

– Morali smo da skratimo broj sportova i kada je to urađeno, svi su se utrkivali u kritikama na račun organizatora. Šta da se radi. To je viša sila. I bez tih pet sportova, Univerzijada u Beogradu će ostati upamćena kao najmasovnija i najveća u apsolutno svakom pogledu. To je ogroman uspeh.

Da li je država Srbija učinila dovoljno kada je reč o finansijskoj podršci Univerzijadi?

– Što se novca tiče, to je posebna filozofija. FISU hoće da pomogne, ali samo ako se uverimo da i Vlada države organizatora radi u interesu sporta. Vaša Vlada je korektna i dogovorili smo se jako brzo. Ove Univerzitetske igre su pokazale da je Srbija sposobna da i u krizi napravi veliki posao i da maksimum svojih mogućnosti. Olimpijada, recimo, iziskuje mnogo više novca. Englezi će dati milijardu evra za 2012, pa odakle Srbiji toliki novac.

Koliki, generalno, novac ima uticaj na današnji sport?

– Nedavno sam pročitao interesantnu knjigu čiji je naslov „Sport je biznis“. Mislim da je autor više nego u pravu. Tako je barem u profesionalnom sportu. Sistem je jednostavan: ako hoćeš da pobediš, moraš da platiš! Imamo primer Kristijana Ronalda koji je za ogromnih 120 miliona dolara prešao u Real. Slične primere imamo i u NBA. Sportisti još na univerzitetu u USA počinju da prave velike karijere (američki fudbal, basket…) i to su ogromni izazovi.

Da li je obrazovanje neophhodno za mladog sportistu?

– Moj stav je, i čvrsto stojim iza toga, da su sportisti, generalno, pametni ljudi. Dobro obrazovanje je izuzetno značajno i drago mi je što mladi ljudi koji se bave sportom u sve većem broju to shvataju. U američkoj profesionalnoj košarci imamo situaciju da igrači već iz srednje škole idu u NBA. Ono što me raduje je da većina njih kasnije stekne univerzitetsku diplomu. Mnogi od njih pohađaju školu tokom letnje pauze ili za vreme sezone polažu ispite preko interneta. To je jako bitno, pošto će kroz školovanje, između ostalog, naučiti kako da sačuvaju ogroman novac koji su stekli baveći se sportom.

Koliki je politika imala uticaj na Univerzijadu?

– Da budem iskren, bio sam pomalo iznenađen kada sam na otvaranju u Beogradskoj areni čuo kako publika zviždi američkim sportistima. Razumem da Srbi zvižde Hrvatima, zbog višedecenijskih problema u regionu. Ali zašto nama? OK, činjenica je da je bombardovanje 1999. poremetilo odnose dve zemlje. Ali, sportisti nemaju apsolutno nikakve veze sa tim. Video sam da su i oni bili zatečeni.

Pomenuli ste bombardovanje NATO. Koliko će se ti „poljuljani“ odnosi između Srbije i Amerike popraviti nakon ove Univerzijade?

– Teško je zaboraviti neke stvari. Posebno Srbima koje porušene zgrade u jednoj od centralnih beogradskih ulica svakodnevno podsećaju na bolnu prošlost. Ipak, činjenica je da je sve to, upravo, deo neke prošlosti. Što se tiče Amerike, sama politika je meni, ponekad, više nego čudna, pošto mi sve što porušimo ili pokvarimo želimo nakon toga da popravimo. Tako je bilo i sa Srbijom. Sama Univerzijada je sjajan način da se mladi ljudi različitih kultura, običaja, vera, rasa, upoznaju na pravi način i započnu neke nove prijateljske odnose. Političari bi mogli da uče od njih. Vreme leči sve. Vidite kako je bilo između Srbije i SAD. Pre samo nekoliko godina bilo je bombardovanja, rušene su zgrade, a danas zajedno pravimo i popravljamo sportske objekte.

Kakvo je Vaše mišljenje o politici koju vodi, još se može reći, novi predsednik Amerike Barak Obama?

– Ne želim da komentarišem političare i njihov posao, pošto sam ja čovek iz sporta. Nećete me naterati da kažem ništa loše o predsedniku Obami, iako mislim da postoje određeni propusti u njegovoj politici. Ipak, mislim da je jako dobro što Amerika konačno ima predsednika koji je Afroamerikanac. Takođe, mislim da je za SAD značajno i njegovo islamsko poreklo koje će doprineti poboljšanju odnosa sa muslimanskim zemljama. Činjenica je da je on postao predsednik u jednom jako specifičnom trenutku i da ga očekuje ogroman posao. Ja se nadam i verujem da će biti jako uspešan.

Može li sport poboljšati sliku Amerike u svetu i da li mislite da ostale države u finansijskom smislu dosta zavise od SAD?

– Smatram da je sport jedan od načina da se stvori prava slika o SAD, ali nije ni poenta samo davati novac. Ja i moja supruga kod kuće u Koloradu dobijamo dnevno po 100 pisama u sandučetu u kojima nam razni ljudi i organizacije traže novac. U istoj situaciji je i FISU, ali mi nemamo baš toliko para. Međutim, sigurnost zemlje i rad Vlade je jedan od preduslova za naše finansijske injekcije.

Hteo sam da krečim u Beogradu

Tokom brojnih poseta Beogradu pred Univerzijadu, obilazili ste centre u kojima će se održavati takmičenja? Koji sportski objekat je bio u najgorem stanju?

– To je definitivno hala za ritmičku gimnastiku. Sećam se da sam pre nekoliko meseci bio šokiran stanjem tog objekta i nije mi padalo na pamet da dovedem devojke da se nadmeću u njemu. Kada mi je organizator rekao da je nemoguće da se za kratak vremenski period reše svi problemi, rekao sam im da mi donesu boju i četku i da ću ja istog trenutka početi da krečim i na taj način dam svoj doprinos da se završi posao. Kada su videli da se ne šalim, brže bolje su sve regulisali. Na kraju su napravili odličan posao, pošto dvoranu nisam mogao ni da prepoznam pred početak takmičenja.

Brajant najbolji košarkaš na svetu

Malo ljudi u Srbiji zna da ste u prošlosti bili istaknuti košarkaški trener, i da ste čak osam godina bili predsednik FIBA. Ko je, po vašem mišljenju, trenutno najbolji košarkaš u NBA?

– Kobi Brajant je, definitivno, najbolji košarkaš na svetu. Na svakom meču cela protivnička odbrana se koncentriše na njega, ali mu to ne predstavlja problem i na kraju skoro uvek izlazi kao pobednik. Brajant u jednoj NBA sezoni odigra preko 90 utakmica, a tokom leta se uvek odazove pozivu u nacionalni tim. Nije mi jasno kako sve to uspeva da izdrži. To je ogroman fizički napor. Svaka mu čast – kaže Kilijan.

Niko kao Evora

Ko su sportisti koji su obeležili ovu Univerzijadu?

– Možemo mi da pričamo do prekosutra, ali dok se ne pojavi portugalski atletičar Nelson Evora, to ništa ne vredi. Pa znate li vi kako izgleda taj momak. To je pravi atleta, vrhunski sportista i divan čovek. Pravi ambasador svoje zemlje. Siguran sam da će mnogi klinci reći: ‘’Mi želimo jednog dana da budemo ovakvi’’, a to je, složićete se, cilj svega ovoga. Sport je jedna od najboljih stvari koji mogu da se dogode detetu, a u isto vreme je i veliki biznis. Samo ako budete uporni i pametni, imaćete šanse za uspeh.

Lična karta

Rođen: 6. aprila 1924.

Mesto rođenja: Veli Stim, Njujork

Mesto boravka: Kolorado Hils, Kolorado

Koledž: Ohajo Nortern Univerzitet – 1949.

Master: Univerzitet Bafalo – 1954.

Počasni doktorat na Ohajo Nortern Univerzitetu – 1989.

Prvi trenerski posao (košarka): Vorton srednja škola -1949.

Funkcije:

Predsednik FIBA: 1990-1998.

Član MOK: 1996-1998.

Predsednik košarkaške kuće slavnih: 1977-1978.

Predsednik FISU: od 1995.

Odlikovanja:

Član kuće slavnih Ohajo Nortern Univerziteta – 1979.

Medalja časti bejzbol federacije SAD – 1982.

Član kuće slavnih bejzbol trenera NJCAA – 1987.

Član košarkaške kuće slavnih NJCAA – 1988.

Orden Džon Ban Neismitske kuće slavnih košarkaša – 1989.

Zlatna medalja Košarkaškog saveza Poljske – 1998.