„Svima je jasno da je prosveta jedan od stubova društva i niko nije neodgovaran da to potcenjuje“, počeo je svoje obraćanje premijer Miloš Vučević uoči poslednjeg sastanka sa sindikatima prosvetnih radnika, da bi nastavio u sasvim drugačijem tonu koji najbolje odslikava odnos vlasti prema obrazovanju.
Uz konstataciju da ne razume stalne pretnje štrajkovima sindikata prosvete, Vučević je poručio da se niko neće unervoziti zbog štrajkova i da je država izdržala i mnogo teže periode. Ovu rečenicu je izrekao pre nego što je prosvetarima kao konačnu izneo ponudu da od 1. januara naredne godine mogu da računaju na povećanje zarada za 11 odsto, što su sindikati odbili.
– To je neozbiljna, ali nažalost tačna izjava – kometariše Vladan Ćirić, predsednik Gradskog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika u Nišu, izjavu premijera Vučevića.
Ćirić kaže da je činjenica da u ovoj državi dugogodišnji problemi prosvetnih radnika nikoga ne tangiraju i nikome ne unose nervozu, osim samim provetnim radnicima i njihovim porodicama.
– A ukoliko je izgovori prvi čovek jedne države, to sve govori o njenom odnosu prema prosveti i obrazovanju, njenoj vlasti i samoj državi – smatra Ćirić.
Katarina Šćepanović, članica Foruma beogradskih gimnazija, smatram da je Vučevićeva izjava izuzetno arogantna i u sadržaju i u izboru fraza.
– Mislim da se vlast već predugo poigrava sa profesorima i sa prosvetnim sindikatima, pretpostavljam računajući na činjenicu da je za nas ovo pre svega poziv, a ne neko obično zanimanje ili profesija i da u prosveti većinom rade izuzetno odgovorni ljudi kojima su učenici na prvom mestu, pa se valjda računa da ćemo u svakom trenutku pokleknuti pod raznim pritiscima i pretnjama – kaže Šćepanović.
Ona napominje da država nije ničije privatno vlasništo i da prosvetni radnici nisu ničiji izvršioci koji zavise od nečijeg dobrog raspoloženja, nervoze ili straha.
– Mi smo ljudi koji na svaki mogući način, mehanizmima koje nam zakon dozvoljava, branimo ono što je ostalo od prosvete. A od prosvete nije ostalo mnogo, to je sistem koji opstaje na dobroj volji pojedinaca koji dobro rade svoj posao. Pošto ne verujem u slučajnost usudila bih se da kažem da je prosveta sistemski urušavana s namerom da više nema mesta na kojima ćemo obrazovati kritički nastojene, osvešćene, misleće građane, nego jeftinu radnu snagu – ističe Šćepanović.
Ona pita zašto se vlast, ako se nije unervozila zbog protesta prosvetnih radnika, došaptava prevoznicima da ne prevoze članove sindikata na protest u petak u Beograd.
– Od koleginice imam informaciju da se to po drugi put ponavlja u Smederevu, a čuli smo da se isto događa u još nekim gradovima – kaže naša sagovornica.
Dragana Rašić, sociološkinja i narodna poslanica Demokratske stranke iz Zaječara, slaže se s ocenom premijera.
– Vučić je oduvek video prosvetare kao protivnike svoje politike. Prosvetari su, kao što samo ime govori, svesniji deo društva koji ima za cilj da osvetli i prosveti puteve mladih naraštaja, a to svakako znači stvoriti kritički nastrojeno društvo. Pa kom autokrati to odgovara!? Koji će autokrata voleti one koji uče naciju da misi i kritikuje? Zato su prosvetari redovno u poziciji između nakovnja i čekića, uvek pod pritiskom i uvek držani po strani. Zato vlastodršci žele da njihovu moć iz učionica stave pod kontrolu, zatrpavajući ih besmislenim zahtevima i poslovima, ali i malim platama da se slučajno ne bismo prisetili koliko smo zapravo moćni, važni i istinski potrebni. A jesmo. Zaista jesmo, ma šta o nama mislile autokrate – ističe Rašić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.