Ako treba, za Srbiju bih ponovo ratovao

– Iskustva koja nosim iz tog vremena veoma su bolna i voleo bih da ih zaboravim. Ono što sam doživeo u ratovima devedesetih jeste nešto čime se jedan mlad čovek nikada ne bi hvalio – kaže Dujoviću razgovoru za Danas. Iako je dva puta ranjavan i neizmerno zahvalan lekarima s VMA što su mu spasli nogu, Dujovićističe da bi se sa velikim ratnim iskustvom ponovo stavio na raspolaganje otadžbini Srbiji i srpskom narodu.

Poreklom iz radničke porodice kao prvo od četvoro dece, Dujović je osnovnu i srednju školu završio u Beogradu. Po završetku srednje škole odslužio je vojni rok u Koprivnici u Hrvatskoj, a posle povratka iz vojske zaposlio se u preduzeću IMPA u Zemunu, gde je radio sve do odlaska na ratište u Hrvatsku. Dujoviću je ovo prvi put da se našao na mestu poslanika i svoj posao ozbiljno shvata. Još od uvođenja višestranačja u Srbiji smatrao je da bi mogao da se bavi politikom. U nekoliko pokušaja nije uspeo sve do 2002. kada je sa grupom istomišljenika osnovao Pokret veterana Srbije. Ozbiljniji politički put je počeo kao generalni sekretar, a danas je predsednik Izvršnog odbora.

– Rad u Narodnoj skupštini je ozbiljan i ne sastoji se samo u onome što građani gledaju u televizijskim prenosima. Mnogo važnih poslova radi se u skupštinskim odborima kao i u poslaničkim klubovima. Član sam dva skupštinska odbora, za predstavke i žalbe i za Kosovo i Metohiju. Treba menjati Poslovnik o radu koji će po mom mišljenju omogućiti bolji i efikasniji rad kako narodnih poslanika pojedinačno tako i Narodne skupštine kao najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji – kaže sagovornik Danasa.

Jedno od neizbežnih novinarskih pitanja s kojim je morao da „izlazi na kraj“ otkako je kao poslanik zamenio svog kolegu Željka Vasiljevića, koji je postao državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, jeste komentar na Vasiljevićev predlog da Srbija „uvozi“ žene iz azijskih zemalja ne bi li pospešila natalitet. Nerado odgovara na njega, ali kaže da je problem nataliteta u Srbiji evidentan i da bi njegovo rešavanje trebalo da bude jedan od prioriteta rada svake vlade.

– Mislim da su poboljšanje uslova života i ravnomerni razvoj zemlje osnovni preduslovi za rešavanje ovog problema, jer će tako mladi ostati na selu, a rezultat će, osim razvoja sela, biti i više dece. Bura oko jedne više šaljive izjave je preterana i ne zaslužuje toliku medijsku pažnju. Na kraju krajeva, smatram da u Srbiji ima dosta mladih i lepih žena, ako ne i najlepših na svetu, kojima država treba da omogući da se lakše odluče koliko će dece roditi. Država treba da učini sve što je potrebno kako bi motivisala mlade bračne parove da imaju više dece, jer je u prirodi srpske žene da rodi bar troje dece. Ukoliko država pomogne zakonskim aktima i beneficijama, siguran sam da će se problem nataliteta rešiti u narednih dvadeset godina – kaže Dujović.

Svoje reči dokazuje i primerom. Oženjen je Biljanom i ima četvoro dece, tri ćerke i sina. „Veoma sam srećan sa svojom porodicom koja je bogatstvo svakog čoveka. Deca su mi vaspitana u duhu pravoslavlja i nadam se da će i na svoju decu preneti pre svega duh pravoslavlja i dobrog vaspitanja“, ponosan je poslanik Pokreta veterana Srbije. S obzirom na brojnost porodice, Dujovićkaže da poslaničku platu u velikoj meri troši na njene potrebe. „Novca nikad dosta“, kaže Dujoviću šali. Ostatak plate pomaže rad opštinske organizacije ratnih vojnih invalida opštine Zemun.

– Zadovoljan sam poslaničkom platom i smatram da poslanici imaju bolje uslove za život od mnogih građana. Međutim, kada pogledate da mnogi direktori u raznim firmama imaju daleko veće plate od poslanika, čija bi odgovornost trebalo da bude najveća u zemlji, onda mislim da smo potcenjeni. Da me čitaoci ne bi pogrešno razumeli, primanjem sam zadovoljan i s obzirom na to da mi je i supruga zaposlena možemo pristojno da živimo – zaključuje Dujović.

Šansone i istorijski spektakli

Kao i većina poslnika, zbog velikog broja obaveza u Skupštini i na mestu predsednika Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova, Dujovićnema puno slobodnog vremena. Kada se odmara, voli da sluša šansone i domaću muziku. Čita knjige o istoriji Srba, a omiljeni pisac mu je Slavoljub Nastasijević. Voli i dobre akcione filmove, a obožava istorijske spektakle. „Putovanja je sve manje, bar onog za odmor i zabavu, ali volim da sa porodicom odem na more bar desetak dana godišnje, a želja mi je da posetim Kubu i Izrael“, kaže.