AKPA: Pravosuđe je pod teretom brojnih nerešenih problema

Kako AKPA ističe u saopštenju, postoji sveopšta saglasnost da je opšti reizbor sudija bio negativni događaj sa dubokim posledicama i dobro je što to nikom danas nije sporno.

„Glavna zamerka takvom postupku jeste što je na neobjekivan način izvršena selekcija pravosudnih funkcionera po javno nepoznatom ključu. Deset godina kasnije, stav javnosti o reizboru se više ne dovodi u pitanje, ali AKPA napominje da se izbor i napredovanja sudija i tužilaca i dalje odvija na način kome nedostaje objektivnost, javnost i pravna zaštita“, navode iz Alumni kluba Pravosudne akademije.

Upravo iz tih razloga je, dodaje se u saopštenu, AKPA tražila da se sednice Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) javno emituju na Internetu i svim učesnicima postupka omogući pravo na pravno sredstvo, kako bi se zadobilo poverenje javnosti u pravosudni sistem.

Takođe dodaju da su reforme krivičnog postupka u mnogome rasteretile krivična odeljenja sudova i koncept tužilačke istrage je veći značaj dao javnom tužilaštvu, što jeste dovelo do kraćeg trajanja postupaka. Rad javnih izvršitelja i javnih beležnika su doprineli rasterećenju u oblasti vanparničnih i izvršnih postupaka, ističe AKPA.

„S druge strane, najveći problemi u opterećenosti pravosuđa su ostali u parničnoj materiji, pa je tako poslednjih nekoliko meseci broj novih tužbi naglo porastao posebno u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Trećem osnovnom sudu u Beogradu, dok je Viši sud u Beogradu takođe pod stalnim pritiskom broja predmeta. To ukazuje da problem neravnomerne opterećenosti sudova nije rešen, kao ni problem tzv. “masovnih tužbi” u kojima postoji desetine hiljada sudskih postupaka koji nalikuju jedan drugom“, ocenjuju iz AKPA.

Smatraju da takvi postupci dovode do zagušenja u radu onih sudova koji su tim problemom pogođeni i da je pravosuđe to koje bi trebalo da predloži mehanizam za brzo rešavanje pravnih pitanja u masnovnim postupcima.

„Posledica neuspele reforme, uz druge društvene razloge, jeste i smanjenje stepena autoriteta pravosuđa u našem društvu, koja vrednost se ne štiti na adekvatan način, zbog čega su prava građana koji učestvuju u medijski aktraktivnim sudskim postupcima, ali i sudija i tužilaca, često na udaru tabloidne štampe, koja bez sankcija povređuje pravo na fer suđenje“, dodaju iz AKPA.

Pravosuđe nije moguće vratiti u vreme pre reizbora iz 2009. godine, niti je to potrebno, zaključuje AKPA, ali se čini da iako su pouke iz te reforme izvučene i posledice svima jasne, na njih još uvek nije nađen adekvatan odgovor.