Punopravno članstvo Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) u ENKVA, evropskoj asocijaciji za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, traje do februara iduće godine, što je rok u kojem KAPK treba da ispravi nedostatke da bi zadržala članstvo u toj organizaciji.
Podsetimo, ENKVA je KAPK stavila krajem februara 2018. pod praćenje, i dala rok od dve godine da se zamerke otklone.
Predsednica Komisije za akreditaciju Neda Bokan kaže za Danas da predstoji period ispunjen brojnim aktivnostima, koje uključuju pripremu izveštaja o samoevaluaciju, organizovanje posete i panela sa ekspertskom grupom koju bude poslala ENKVA, na kome će izveštaj biti razmatran. Bokan ističe da je Komisija za akreditaciju napravila nekoliko važnih koraka kako bi zadržali punopravno članstvo u toj organizaciji.
Donošenjem novog Zakona o visokom obrazovanju obezbeđena je finansijska nezavisnost Komisije od Ministarstva prosvete, što je bila jedna od zamerki ENKVA. Uvažena je i primedba izrečena na račun javnosti rada i sastava recenzentskih komisija, u kojima sada ima pet članova – tri sa liste koju je utvrdio Nacionalni savet za visoko obrazovanje, jedan student sa liste koju utvrđuje Studentska konferencija univerziteta Srbije, odnosno Studentska konferencija akademija strukovnih studija Srbije i jedan stručnjak za pojedine oblasti iz reda poslodavaca, profesionalnih ili strukovnih udruženja, tržišta rada, komora, koga predlažu odgovarajuće organizacije.
Na pitanje da li je uvažen zahtev ENKVA da u recenzentskim komisijama budu i članovi sa stranih univerziteta, ona kaže da je u zakonu eksplicitno istaknuto da, ukoliko je reč o akreditaciji doktorskih studija, jedan član mora da bude iz inostranstva. Što se tiče akreditacije ostalih studijskih programa i ustanova, Bokan kaže da će u prvom momentu biti angažovani stručnjaci iz regiona (koji znaju srpski jezik), ali da je intencija da u budućnosti to budu u pravom smislu međunarodne komisije.
Objašnjava da je veliki broj ustanova počeo da priprema materijale za akreditaciju i da je reč o veoma obimnoj dokumentaciji, te da bi ustanovama napravilo problem ako bi se sada tražilo da se kompletna dokumentacija prevodi. Druga teškoća je što angažovanje inostranih recenzenata podrazumeva niz pripremnih koraka, od toga da im treba obezbediti smeštaj, prevoz iz jedne u drugu ustanovu…
Promene u sastavu recenzentskih komisija važe od 1. marta, kada je počela akreditacija po novim pravilnicima. Velikih izmena u standardima za akreditaciju nema.
Miodrag Popović, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže za Danas da je glavna primedba ENKVA bila da recenzenti ne utiču u dovoljnoj meri na odluke Komisije o akreditaciji.
– Oni su pisali izveštaj, a članovi Komisije su išli u posetu visokoškolskim ustanovama. ENKVA je tražila da recenzenti rade obe stvari i da budu unapred poznati. Oni će pisati preliminarni izveštaj, na koji će ustanova moće da stavi primedbe, pre nego što ga Komisija prihvati ili odbije – objašnjava Popović.
Na pitanje zašto je ENKVA tražila veći uticaj recenzenata, ako KAPK i dalje daje “zeleno svetlo” za akreditaciju, Popović pretpostavlja da ENKVA misli da su recenzenti veći eksperti za oblast kojom se određena ustanova bavi od Komisije, u kojoj su ljudi različitih profila.
– Nije lako uvažiti preporuku da se u postupku akreditacije poveća uloga stranih članova u recenzentskim komisijama, jer obimna dokumentacija koju ustanove treba da pripreme mora da se prevede. Sem toga, teško je naći poznata imena, voljna da se prihvate posla koji je relativno malo plaćen. Mislim da ima i objektivnih teškoća. Mi smo mala zemlja i teško je naći potpuno nezavisne recenzente. U akreditacionim komisijama u nekim zemljama imate članove koji su u njima zaposleni, kod nas bi se neko teško odrekao posla profesora univerziteta da bi bio član Komisije – ističe Popović.
U dobrom pravcu
Miodrag Popović ocenjuje da dosadašnje promene idu u dobrom pravcu, jer je obezbeđena finansijska nezavisnost KAPK, ali ukazuje da je Komisija mnogo više zavisna od Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela nego što je u prethodnom periodu bila od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
– Videćemo kako će to funkcionisati u budućnosti i kako će na sve što je urađeno gledati ENKVA. Ali, mene više interesuje kako će na to gledati EKVAR, jer više nismo član te organizacije. Nisam video njihove primedbe – ističe Popović.
Vera Vujčić, nekadašnja predsednica Komisije za akreditaciju, objašnjava za Danas da su ENKVA i EKVAR povezani i da EKVAR gleda šta radi ENKVA, te da je naše članstvo u EKVAR-u prestalo nakon što nas je ENKVA stavila pod praćenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
