Aktivisti sutra podnose krivične prijave zbog ugrožavanja Savskog nasipa

To nije sprečilo aktiviste da i danas dežuraju i danju i noću, kao i prethodnih nedelju dana, kada su, uprkos policiji i komunalnoj miliciji, blokirali radove i zatrpavali rupe koje je gradsko komunalno preduzeće iskopavalo, kako tvrde, mimo zakona i propisa.

Jučerašnji skup obeležio je dolazak glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića, kog su građani izviždali i “ispratili” sa naspa. On je pokazao navodnu dozvolu za izvođenje radova, ali je taj dokument potom pocepao poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta.

Građane je na prethodnih dana na nasipu podržalo i nekoliko predstavnika političke opozicije, pa su pored Jovanovića tu bili i poslanik Zeleno-leve koalicije – Ne davimo Beograd Radomir Lazović, kao i poslanik DS Srđan Milivojević.

Lazović kaže za Danas da u nedelju nije bilo radova, ali da povremeno prođe po neko vozilo komunalne milicije ili policije, a da građani i dalje dežuraju.

– Zakon o vodama kaže da nasip ne sme da se buši niti na njemu sme da se gradi. Ali mogu da se nađu alternativni načini da se instalacije dovedu gde su potrebne, rekao je Lazović za naš list i ponovio da su zahtevi građana da se sve vrati u prvobitno stanje, da se zaustave svi radovi u ovom trenutku i nađe alternativno rešenje za instalacije ali i da se ljudi uključe u planiranje kako će izgledati Savski nasip.

Objašnjavajući kakvu to dozvolu je juče građanima pokazao urbanista Stojčić, i šta je u njoj pisalo, predstavnik građana iz udruženja Savski nasip i Za naš kej Branislav Tomić rekao je da se radi o rešenju za odobrenje radova, koje izdaje gradski Sekretarijat za urbanizam.

– Grad kao investitor je njima uputio zahtev za to odobrenje, i to 15 marta, a ono im je izdato već sutradan. Ipak ono nije bilo pravosnažno jer postoji rok od osam dana za žalbe, a taj rok je istekao 24, u petak, dan pre poslednjeg protesta. Građani su uložili najmanje dve žalbe kojima se traži da se to rešenje poništi, objašnjava Tomić.

Međutim, žalbe se podnose drugostepenom organu koji mora da odluči po tim žalbama, a to je u ovom slučaju Grad Beograd.

– Stojčić je juče pokazao rešenje, pa po tome ispada da je Grad već zasedao i odlučio da se žalbe odbace, i rešenje postalo pravosnažno između petka i subote, što je teorijski moguće, ali u praksi teško. Mi nemamo nikakvu povratnu informaciju o ishodu žalbe. U centralnoj bazi dokumenata Sekretarijata za urbanizam moraju da se pojave i naše žalbe, a one se ne nalaze tamo. Šta se dogodilo od ponoći do 11 sati u subotu, nije najjasnije, kaže Tomić.

Kada Grad Beograd sam sebi razmatra žalbe, i kada se završi taj proces sa rešenjem i investitor dobije rešenje, kako navodi, onda mora pre radova i da prijavi radove, dakle opet da podnese zahtev, da se prizna prijava radova, sve to pre nego i jedan ašov zabodu u zemlju. I to bi trebalo da se nađe u bazi, podseća Tomić i dodaje da procedura obično traje sedam dana, pre nego legalno započne radove.

On napominje i da je građevinska tabla koja je na gradilištu nepotpuna, jer na njoj stoji broj rešenja o odobrenju radova, iako tu treba da se nađe i prijava radova, pa se ona ne postavlja dok se sve to ne završi. Ta prijava se, kako kaže, šalje građevinskoj inspekciji, kada izlazi na gradilište i proverava da li je investitor obezbedio sve i tek onda može da se krene u izvođenje radova.

Tomić naglašava da oni rade već od 9. marta, kada su građani i prijavili inspekciji da su počeli radovi bez dozvole, a da je inspekcija izašla tek 22. marta na teren.

– Još jedan pravni korak koji možemo da preduzmemo, jer inspekcija ne preduzima ništa, uradićemo danas. Podnećemo tužilaštvu krivične prijave protiv odgovornih izvođača radova, a to je JKP BVK, zbog izvršenja radova koji ugrožavaju nasip. U toj prijavi koju ćemo tražiti da tužilac izađe na teren i donese meru privremenog obustavljanja radova dok se ne utvrde sve okolnosti. Tu naredbu mora i policija da poštuje, kaže Tomić.

On dodaje da je grupa građana još u petak podnela Upravnom sudu zahtev da donese privremenu meru odlaganja rešenja, dok drugostepeni organ ne donese svoju odluku, o čemu nemamo informacija.

– Dodatno, nazvali su ga projekat rekonstrukcije infrastrukture, što je laž jer u nasipu niti može niti postoji bilo kakva infrastruktura koja može da bude predmet rekonstrukcije. Postoje samo nelegalna creva, a nelegalni objekat ne može da bude predmet rekonstrukcije niti oni to rade na mestima gde se te nelegalna creva nalaze, zaključuje Tomić.

Tomić: Kopanje ni pod kakvim uslovima nije moguće

– Zakon o vodama čl. 133 kaže zabranjeno je kopanje nasipa. Krivični zakonik propisuje da ta odredba iz Zakona o vodama podleže krivičnim sankcijama, jer to nije običan prekršaj, već krivično delo, u čl 282. Tu piše da ko ošteti nasip, zaprećena mu je zatvorske kazne od šest meseci do pet godina zatvora. Predstavnici Grada pokušavaju da izmanipulišu građane tako što kažu da su proverili sve i da nasip neće biti ugrožen ukoliko oni budu kopali. Međutim, odredbu Zakona o vodama je utvrdila građevinska struka i zna da ne sme da se kopa, i ne postoje nikakvi uslovi pod kojim je moguće. Kada se nasip napravi tu više diranja nema, u razvijenim zemljama patrolira policija i čuva nasip. A Grad pokušava na sve načine da objasni da je ovo legalno, ako postoji projekat, navodi Tomić.