Aktivistkinja: Srbija neadekvatno štiti vodne resurse, tome doprinosi nebriga države, ali i građana

Ona je kazala da se ipak vidi izvesni pomak kada su u pitanju građani i njihova svest o značaju vodnih resursa.

Kako je istakla, građani među tri najvažnija ekološka problema svrstavaju zagađenje vode, a oko 62 odsto stanovništva smatra da Srbija neadekvatno štiti svoje vodne resurse, pokazuje istraživanje koje je Organizacija za političku ekologiju – Polekol sprovela 2021. godine.

Prema podacima tog istraživanja čak 97, 8 odsto građana smatra da vodu zakonski i ustavno treba zaštititi kao javno dobro, a pijaću kao ljudsko pravo, dok se njenoj privatizaciji protivi više od 70 odsto stanovništva.

Svoj stav o vodnim resursima Srbije građani su pokazali braneći brojne reke od izgradnje mini hidroelektrana, istakla je Krstić.

Ona je podsetila da su meštani sela Dadince već više od 100 dana na barikadama pokušavajući da spreče da se na jednoj od tri najčistije reke u Srbiji, Rupskoj reci, izgradi treća mini hidroelektrana Besko, kao i da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić pre nedelju dana rekao da je Ministarstvo pokrenulo postupak poništavanja građevinske dozvole za MHE Besko.

Prema njenim rečima, poništavanje građevinske dozvole predstavlja ključni korak Ministarstva u rešavanju problema u vezi sa spornom mini hidroelektranom, jer ako se dozvola poništi, investitor neće moći da gradi, meštani će moći da rasformiraju barikade, a pravni sistem da se pozabavi odgovornima za brojne propuste i kršenja zakona od strane nadležnih.

Ona je podsetila da su se građani borili i za očuvanje reka na Staroj planini, u Kragujevcu pokušavaju da zaštite vodoizvorište, u Novom Pazaru reku Rašku, dok u Novom Sadu aktivisti Šodroš Survivor kampa još od juna 2022. telima brane poslednju vodoplavnu šumu i rukavce.

„Manje su poznate, ali nimalo manje značajne, borbe za čistu i zdravu vodu za vodene organizme i ljude koje se odvijaju u medijski i politički zapostavljenim krajevima: Boru, Majdanpeku, Požarevcu, Bosilegradu, Trgovištu“, istakla je Iskra Krstić.

Uprkos tome, nebriga o vodnim bogatstvima je evidentna, smatra Krstić i dodaje da je simbol odnosa građana prema vodama dugo bila školjka Juga u koritu reke, sa nasukanim plastičnim kesama i flašama.

Sa njom je saglasan i Goran Vreljanski iz Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF Adria, koji tvrdi da su zabrinjavajući podaci o isušivanju pojedinih jezera, smanjenju vodostaja reka i uopšte o lošem kvalitetu vode.

„Imamo primer Zaovinskog jezera koje je gotovo sasvim presušilo ili jezera Čonoplja iz kog su morali da premeštaju ribu zbog niskog vodostaja“, napomenuo je Vreljanski, navodeći da posebno brine opšta nebriga o ekonomičnoj potrošnji.

„Zamislite samo da osam milijardi ljudi na planeti svakoga dana uštedi samo dva litra vode i kada bi tako bilo svaki dan… to bi već bio osetan pomak“, kazao je Vreljanski.

Vreljanski i Iskra Krstić smatraju da je veći problem odnos države prema vodnim dobrima, kao i da je potrebno sistemsko rešenje na svim nivoima.

Iskra Krstić napominje da je problem ekonomska politika čiji su „credo“ kratkoročno (ili kratkovido) iscrpljivanje svih vrsta resursa i zakon jačeg.

„Na Zakon o vodama se, primera radi, naslanja Zakon o komunalnim delatnostima, čijim je izmenama 2018. omogućena privatizacija dela usluga vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda“, objasnila je ona.

Navodeći da od zemalja iz okruženja Srbija može naučiti mnogo, Vreljanski je naveo primer Slovenije, čiji su građani na referendumu u julu 2021. godine odbili Vladin predlog o izmenama Zakona o vodi koji je između ostalog predviđao izgradnju ugostiteljskih objekata na rečnim i morskim obalama.

„Ovo je samo jedan primer, nama prostorno bliske zemlje, kako građani mogu da svojim glasom utiču na zaštitu životne sredine“, zaključio je Vreljanski.