„Organizam je na rubu ponora, shvatate da je smrt izvesna“: Strahote obolelih od akutnih leukemija tokom toplotnog talasa

Kako dodaje, taj čovek mu je ispričao sledeću situaciju:

„Njegovom bratu su pola sata pre poziva upućenog meni rekli da pronađe petoro ljudi da za njega daju trombocite. Uspeli su troje da nađu, ali još dvoje nikako. Nisu znali gde će i šta će“, opisuje Slijepčević aktuelnu, takoreći letnju situaciju, koja se ponavlja godinama unazad.

Činjenica je da toplotni talas zbog kojeg se danonoćno osećamo kao da smo u rerni, loš uticaj ima na sve građane, a najgore ga podnose, između ostalog, oboleli od akutne leukemije, u narodu poznate kao rak krvi.

Leto je posebno teško jer su potencijalni davaoci krvi i trombocita, bez kojih oboleli ne mogu da prežive, na odmorima, nestašice krvi su uobičajene u ovom periodu, što se zaključuje po apelima Instituta za transfuziju krvi Srbije svek godine, ali i potvrđuje naš sagovornik.

Peđa kaže za Danas da velike vrućine prave više teških letnjih problema obolelima od akutne leukemije.

„Prvi i osnovni je nedostatak krvi i trombocita. I tako je već godinama unazad. Ljudi koji daju krv ili nisu tu ili im je vruće. U ovo vreme imamo problema da pronađemo dovoljan broj davalaca krvi. Tokom lečenja leukemije hemioterapijom se `ubije` koštana srž koja proizvodi ćelije krvi. Tokom tih 15 do 20 dana, koliko je pacijent bez koštane srži, neophodno je da nekoliko puta prim krv i trombocite. Država uspeva da obezbedi neophodnu krv, ali je na obolelima da pronađu davaoce trombocita“, priča on.

Kako dodaje, leukemiju, plastično objašnjeno, karakteriše i ogroman broj leukocita koji „znaju da se ustreme na sopstveni organizam“.

„To se meni desilo. Ukoliko ne dobijamo trombocite možemo da iskrvarimo. Osim što imaju funkciju zaštite od krvarenja, u sebi sadrže i faktore rasta čije je dejstvo blagotvorno po organizam obolelog. Za razliku od Srbije, na Zapadu se ne počinje lečenje hemioterapijom dok se ne obezbede davaoci krvi i trombocita. Kod nas se pacijenti stavljaju u situaciju da sami, iz bolesničkog kreveta, traže davaoce trombocita“, priča on.

Objašnjava i da kad su trombociti u pitanju, čak i kada se nađu davaoci, veliki problem može da pravi način njihovog izdvajanja iz krvi.

„Prekjuče sam uputio apel davaocima za dečka koji leži na VMA, a čija me je porodica pozvala prekjuče. Jer u toj ustanovi ne uzimaju se takozvani aferezni, od jedne osobe dobijeni trombociti, već takozvani pulirani. Dobijeni su iz krvi različitih ljudi. VMA ima najsavremeniju tehnologiju njihovog prečišćavanja, ali i takvi mogu da izazovu velike probleme, od kojih je najveći visoka temperatura. Imam iskustva s tim, jer sam tokom svog lečenja primio 200 doza trombocita, a puliranih oko 50 jedinica. Imao sam razne vrste reakcija, a najteža je skok temperatre. Na viskoj temperaturi tela trombociti se uništavaju, a posledica su kao da ih i niste dobili. To je dodatni rizik po život pacijenta“, priča naš sagovornik.

Leto je, kako nastavlja Slijepčević, vreme „kada su na granici u vezi sa brojem davalaca“.

„Svakodnevno se za krv i trombocite Leuki javi oko 20 građana“, ističe on.

Objašnjavajući sve užase leukemije, on kaže da dobijanje takve dijagnoze izuzetno teško utiče na svakog obolelog.

„Preboleo sam je. Nikada neću da zaboravim trenutak saznanja od čega bolujem. Bio sam paralisan. Čini mi se da nisam mogao 20 minuta ni da trepnem „, kaže naš sagovornik i dodaje da je dijagnostika relativno jednostavna, ali i bolna.

„Dovoljno je uraditi analize krvi. Već na osnovu tih rezultata može se videti. Potom sledi uzimanje koštane srži. To je bolan postupak. Onda nastupa lečnje. Ljudi su uplašeni. Na primer, meni su lekari rekli da je najteža za lečenje leukemija od svih bolesti. Jedino im je teže, kako su mi rekli, transplantacija koštane srži“, priča Peđa.

Prema njegovim rečima, tokom lečenja kompletno telo dovodi se „na sam rub egzistencije, ponor, pred kolaps metaboilizma“.

„Hemioterapijom se uništi koštana srž. Organizam ne može da proizvodi krv. Javlja se jak strah od izvesne smrti, koji svako ima. Akutna leukemija ubija, a to saznanje mnogo otežava dijagnostički proces i lečenje. Pacijenti, po saznjanju dijagnoze, su u izmenjenom stanju svesti. Ta vrsta šoka traje i po 20 dana. Ne može mozak da svari činjenice. Tokom lečenja velika je fizička patnja, ali ista takva je i psihička. Kada se to spoji kažemo da smo preživeli pakao. Ali, verujte mi, čak i to je nekad `rajska bašta` u odnosu na ono što proživljavamo leti. Zamislite još da u takvom stanju tražite davaoce trombocita jer vam od toga život zavisi. Kada ih nema u organizmu svaka posekotina, udarac, povreda, pucanje krvnog suda može da bude kobno jer krv ne može da se zgrušava“, slikovit je Slijepčević.

Kako nastavlja, ako je prevruće, to je neizdrživo, pogotovu ako oboleli imaju temperaturu.

„Visoka telesna temperatura dodatno komplikuje stanje na ovih plus 40 napolju. A desi se, kao što je to bio slučaj u KCS, da je bilo problema u radu kilma uređaja. Ukratko, kroz takve situacije prolazi skoro svaki pacijent. A neizvesno je da li će pobediti bolest. Ja sam imao sreće da preživim. Lekari su mi rekli da sam izlečen pre četiri godine. Znam da mi se neće vratiti ta leukemija, znam da je nikada neću više dobiti jer sam promenio samog sebe“, završio je on.

Peđa Slijepčević, na kraju, apelovao je na građane da daju krv i trombocite ako mogu. Pozvao ih je da se jave na njegov broj telefona koji je objavljen na Fejsbuk stranici „Leuke“.

Ko je Predrag Slijepčević?

Predrag Slijepčević jedan je od mnogih građana Srbije koji su se borili sa akutnom leukemijom. Na sreću, on je preživeo iako mu se bolest vraćala čak četiri puta od 2008. godine do 2012. Imao je tokom lečenja dva infarkta. Kada je pobedio svoju bolest, a znajući koliko je na svaki način bolno, neizvesno i psihički iscrpljujuće lečenje, osnovao je Udruženje „Leuka“ 2018. godine za pomoć obolelim od akutnih leukemija. Vrlo su aktivni u pronalaženju neophodne krvi, trombocita i matičnih ćelija. Njihovi apeli građanima da daju krv su svakodnevni.

Šta su aukutne leukemije

Prema zvaničnim informacijama, akutne leukemije su maligne bolesti takozvanog hematopoeznog sistema. Karakterišu se nenormalnim razmnožavanjem neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu. Jedan od najčešćih oblika je akutna limfocitna leukemija. Ona napreduje vrlo brzo i može se javiti i kod odraslih i kod dece. Vrlo teško se dijagnostikuje, a rani simptomi mogu biti slični gripu ili drugim čestim bolestima. Leukemije čine 10 odstot maligniteta među kancerima, a kod dece akutna limfoblastna  leukemija je najčešće maligno oboljenje. Godišnje, od raznih oblika leukemija oboli približno 13 osoba na 100.000 stanovnika.

Registar davalaca trombocita

Leukin registar davaoca trombocita broji oko 400 osoba, kaže Peđa Slijepčević.
Kako dodaje, zajedno sa bazom Instituta za transfuziju krvi Srbije ima ih oko 700, a za Beograd bi bilo dovoljno 1.200 ljudi.