Širom SAD sećanja na terorističke napade 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington su još sveža. Ovogodišnja osma komemoracija dobila je novo ime – Nacionalni dan službe i sećanja. Veliki broj Amerikanaca odazvao se pozivu predsednika Baraka Obame i prisustvovao službama u čast „heroja mračnog dana“. Analitičari naglašavaju da je nasleđe 11. septembra jedan od najvećih izazova za lidera SAD. Iako nije bilo novih sličnih napada na američkom tlu, Al Kaida i njeni saveznici su i te kako aktivni širom sveta.
Konsenzus među većinom stručnjaka jeste da je Al Kaida oslabljena konstantnim pritiscima SAD i saveznika, ali da još nije poražena. Iako komandna struktura ove terorističke mreže iz perioda pre 11. septembra više ne postoji, manje terorističke ćelije su aktivne a njihove operacije nepredvidive.
Tom Fuentes, bivši pomoćnik direktora FBI, kaže da je u jednu ruku „Amerika bezbednija jer je lanac komande Al Kaide iz perioda pre 11. septembra uništen. U drugu ruku, Al Kaida je postala toliko decentralizovana, da ju je teže zaustaviti i pratiti. To je kao uspavani vulkan“.
Čini se da je ova teroristička grupacija danas najača u Iraku, Saudijskoj Arabiji i na avganistansko-pakistanskoj granici. Još nije poznato gde se krije lider Al Kaide Osama bin Laden i čovek broj dva Ajman al Zavahiri. Brojni Al Kaidini ogranci operišu i u Severnoj Africi, Jemenu i jugoistočnoj Aziji. Nekoliko zavera u avionima pokazuju da je na meti Al Kaide i Evropa.
Osam godina posle, kažu analitičari, „rat protiv terorizma“ iz Bušove ere je okončan. Široko prihvaćeni zaključak Bušove antiterorističke strategije jeste da se Irak pokazao kao velika greška. Mnogi stručnjaci slažu se da je tadašnja administracija na napade 11. septembra odgovorila po principu „nasilje za nasilje“, koristeći, vojne, obaveštajne i legalne izvore za vođenje „rata protiv terorizma“. Tom strategijom međutim teroristi nisu pripitomljeni, samo je povećan broj ljudskih žrtava i narušena reputacija zemlje.
S druge strane, Obama se protivio ratu u Iraku od samog početka. Preuzimanjem funkcije šefa države naredio je povlačenje trupa iz Iraka i usredsređivanje na Avganistan. Većina analitičara saglasni su međutim da je Obamina strategija mnogo skupa. SAD su do sada potrošile 223 milijarde dolara na vojne napore u Avganistanu dok je godišnja vojna pomoć toj zemlji sa milijarde u 2003. povećana na 9.3 milijardi prošle godine. Iako ima poziva za hitnim donošenjem izlazne ratne strategije, stručnjaci upozoravaju da bi Obama u slučaju da naredi povlačenje iz Avganistana rizikovao nove napade Al Kaide na tlu Amerike. Istovremeno kažu da ukoliko se nastavi slivanje tolikih resursa u Avganistan, Obama rizikuje dalje otuđivanje svoje političke baze.
Tokom posete arapskim zemljama, gde je antiameričko osećanje pojačano skandalima iz Bušove ere, Obama je demonstrirao novo raspoloženje. Pokušao je da pridobije evropske zemlje, a fraza „rat protiv terorizma“ potisnuta je iz upotrebe novim eufemizmom „prekookeanske operacije“.
Naučnik Endrju Baćević, sa univerziteta Boston kaže da bi se Al Kaidu mogla držati na nišanu uz pomoć intenzivnih obaveštajnih napora, krstarećih raketa i specijalnih operativnih odreda, ili podmićivanjem lokalnih zapovednika, pre nego povećanjem broja vojnika.
Jedan muslimanski komentator primećuje da Obama govori kao Obama ali deluje kao Buš. „Opasnost islamista najozbiljnija je pretnja slobodnom svetu od pada komunizma i sloma nacističke Nemačke“, kaže Nik Gardiner, iz fondacije Heritejdž u Vašingtonu. „Izazov ekstremizma znače dugoročni rat za odbranu zapadne civilizacije“. Američki diplomata Rajan Kroker koji je nedavno penzionisan nakon četiri decenije rada u Stejt dipartmentu a bio je i ambasador u Kabulu i Bagdadu, govoreći o 11. septembru osam godina posle, kaže da Amerikanci moraju još da nauče da nametanje sebe neprijateljskim i haotičnim društvima nije rešenje. Ono što je potrebno, pre rečima Krokera, jeste „strateško strpljenje“.
Promene u FBI
Robert Miler, direktor FBI priznaje da je Bin Ladenova grupa izgubila ključne komandante, ali upozorava da su njeni novi lideri u stanju da utisnu nov život organizaciji. Miler kaže da je nakon 11. septembra usledila transformacija FBI, jednim delom izvršena zahvaljujući novim okolnostima Al Kaide ali i u cilju sprečavanja novih napada. Među promenama u Birou od 11. septembra su:
* Broj agenata FBI kojima su dodeljene antiterorističke i obaveštajne dužnosti gotovo je udvostručen sa 2.514 na 5.419;
* Broj združenih terorističkih zadataka je utrostručen na 106 sa 35, dok je broj angažovanih od federalnih, državnih i lokalnih agencije dostigao 4.421 sa 912;
* Broj obaveštajnih analitičara je udvostručen sa 1.023 na 2.511.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
