Albanija na pragu ekonomskog napretka

Ekonomisti, uključujući i Međunarodni monetarni fond, očekuju da bi ove godine Albanija mogla imati rast bruto nacionalnog dohotka od najmanje šest odsto, što je među najvišim u istočnoj Evropi. U junu je ova bivša komunistička država sa 3,3 miliona stanovnika prešla iz „niske“ u kategoriju zemalja „srednjeg prihoda“, prema klasifikaciji Svetske banke. Ove godine je dobila poziv za ulazak u NATO, a očekuje se da će sledeće aplicirati za članstvo u EU.

Prema studiji Svetske banke, Albanija je po olakšavanju poslovnih propisa prva na Balkanu i među prvih deset zemalja na svetu. „Pre tri godine, iako je bilo rasta i makroekonomske stabilnosti, strani investitori uopšte nisu bili skloni ovoj zemlji“, rekao je premijer Salji Beriša u intervjuu Rojtersu.

Situacija se sada menja. Beriša ističe da je uprkos „ogromnom smanjenju poreza“, njegova vlada u protekle tri godine ostvarila veće prihode nego prethodna za šest godina. Američko-švajcarska kompanija AMRA, kupila je letos rafineriju nafte za 125 miliona dolara, što je jedna od najvećih privatizacija u Albaniji od svrgavanja komunizma 1990. godine.

Kao jedan od najprečih prioriteta vlada je postavila izgradnju puta koji povezuje albansku glavnu luku Drač i Kosovo. Beriša kaže da će to omogućiti integraciju albanske i kosovske poljoprivrede, pomoći trgovini i turizmu i oživeti siromašni sever zemlje. Italijanska energetska kompanija Enel želi da gradi termoelektranu, a razmatra i mogućnost nuklearne elektrane.

Austrijski EVN trebalo bi da postigne sporazum vredan milijardu evra za izgradnju hidroelektrana. Grčke i španske firme grade cementare, a Britanci žele da grade luke. Mnogi se, međutim, žale da se život u drugoj po siromaštvu evropskoj zemlji, odmah posle Moldavije, nije značajno promenio.

Samo mali broj ljudi dobro živi. Ostali imaju problema da sastave kraj s krajem zbog rasta cena. Kao i mnoge druge tranzicione zemlje, Albanija je suočena s velikim izazovima. Među najvećim problemima su korupcija, neefikasni pravosudni sistem, nejasni imovinski odnosi, nestašica energije…

Albanija se skoro u potpunosti oslanja na hidroenergiju, ali ne može da zadovolji potražnju zbog malih padavina i loše distribucione mreže. Nestašice, posebno zimi, pogađaju i građane i industrijske potrošače. S druge strane, ekonomski razvoj kao da izmiče kontroli. Gradonačelnik Tirane Edi Rama, koji predvodi opozicione socijaliste, kaže da divlja gradnja na obodima prestonice zaobilazi propise i da se Tirana već davi u divljim prigradskim naseljima.