Puno je pozitivnih promena i dobrih rezultata koji su proizašli iz uspešne realizacije projekata koje smo podržali u poslednjih pet godina. Ponosni smo što su organizacije građanskog društva kojima smo pomogli da realizuju ove projekte bile podjednako aktivne kako u oblasti promene zakonodavstva, uticanja na donošenje odluka na opštinskom, regionalnom i nacionalnom nivou, tako i u oblasti unapređenja životne sredine, pomoći osobama sa invaliditetom, pomoći mladima, deci bez roditelja ili najstarijim građanima – kaže za Plave strane Albert Sevalos, šef Instituta za održive zajednice (ISC) u Srbiji.
Koje rezultate USAID programa „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“, koji u Srbiji realizuje ISC, smatrate najbitnijim tokom prošle godine?
– Javno zagovaranje je način uticaja građana na donosioce odluka posebno onih od najšireg značaja. To je svojevrsna „javna disciplina“ koju koriste građani, organizacije koje artikulišu njihove interese, kao i organi vlasti i čitavo društvo. Usvajanje nekoliko zakona tokom prošle godine, promena važnih delova grupe zakona koji regulišu prava i mogućnosti građana u demokratskom sistema – svakako su naša velika postignuća u 2010. Na primer, usvajanje Zakona o udruženjima građana, prekretnica je u tom smislu. Ubuduće ćemo jasno znati koliko organizacija postoji, ko ih vodi, kakvog su tipa, kako se finansiraju, a i građanima će biti lakše da ih razumeju i opredele se kojoj da se obrate po pitanju interesa koji žele da ostvare. Ponosni smo i na svu pomoć koju smo pružili i civilnom sektoru i državi kako bi Vlada Srbije osnovala Kancelariju za odnose sa civilnim društvom koja sada ima i svoj budžet, misiju i ciljeve.
Pokrenuto je nekoliko kampanja na nivou podizanja svesti i uključivanja građana u korenite promene navika, odnosa prema drugome i ponašanja. Pomogli smo kampanju Sitniš nije sitnica kao oživljavanje individualnog davanja, izdvajanja za pomoć ugroženima. Podržali smo i uspostavljanje, sad već tradicionalne, nagrade Virtus kojom se podstiče solidarno davanje biznis sektora, firmi i profitnih organizacija. Konačno, snažno smo pomogli širenje akcije organizacije Majka hrabrost kojom je u saradnji s Ministarstvom zdravlja pokrenuta korenita promena sistema zaštite prava trudnica, porodilja i mladih majki, s posebnim ciljem unapređenja uslova i načina rada u porodilištima Srbije…
Javno zagovaranje, umrežavanje i gradnja poverenja, ključni su sastojci projekata koje ISC podržava. U kojoj meri su ovi sastojci zaživeli na pravi način među organizacijama i građanima Srbije?
– Pre pet godina, kada je USAID program Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva pokrenut, malo ljudi je uopšte znalo za javno zagovaranje i tehnike uspešne primene ovog u svetu raširenog načina uticaja na društvo. Tokom naše stručne i finansijske pomoći organizacije građanskog društva u Srbiji, ali i građani počeli su da prihvataju i da se služe ovim alatom u izgradnji demokratskog sistema u zemlji. Dosad je ISC, želeći da tehnikama uticanja na opštinske vlasti, vladu, institucije, grupe, interese sproveo više od 100 raznovrsnih višednevnih obuka na kojima je oko hiljadu aktivista i stručnjaka iz više od 180 organizacija steklo znanja, veštine i savladalo tehnike ove društvene discipline. Jezikom brojeva, ISC je u poslednjih pet godina dodelio 275 pojedinačnih grantova koji su značajno pomerili granice aktivizma, borbe za ostvarenje interesa ugroženih, ali i unapređenja uslova života svih građana.
Ključne oblasti u kojima ISC podržava projekte organizacija građanskog društva su transparentnost rada državnih organa, socijalno-ekonomska prava građana i unapređenje zaštite životne sredine. U kojoj od ovih oblasti ste primetili najveći napredak?
– Apsolutno najveći i najvidljiviji napredak ostvaren je u sektoru zaštite životne sredine. Ova tema, po nekima nametnuta procesom evropskih integracija i opšte modernizacije društva, pokazala se najzanimljivijom za građane, gde su i najaktivniji, upravo na tom polju. Građanima je jednostavno važno kakav vazduh dišu, kakvu vodu piju, koliko je zdravo povrće, kako se zaštititi od zagađenja, gde su i kako koristiti obnovljive izvore energije i kako na primer proširiti reciklažu sa nivoa skupljanja sirovina na nivo prerade, reciklaže i očuvanja planete.
Na lokalnom nivou, to se pokazalo veoma uspešnim kroz projekat Oplaneti se u kojem je skoro 20 opština u Srbiji svojski angažovalo svoje građane u čišćenju divljih deponija i usvajanju lokalnih planova o dugoročnoj borbi s tim problemom. Organizacije građanskog društva u nekim opštinama podstaknu ljude na rad, aktivizam i podelu društvene sramote zbog gomile nebrige u odlaganju otpada, građani dožive svoju opštinu kao svoje dvorište i u njemu svako smeće žele da trajno očiste. Pritisak koji ovakve organizacije stvore na organe vlasti dovede do promene lokalne politike, do promene nabolje. Tu je našim aktivnostima koje nazivamo tehnikama javnog zagovaranja kraj – kada građanin uspe da kroz organizaciju, umrežavanje i lični aktivizam dovede do promena u društvu.
Uspeh možemo da merimo i u brojnim projektima koji su doveli do veće stope zapošljavanja osoba sa invaliditetom, žena, do prekvalifikacije. Na primer, u Zaječaru je zahvaljujući organizaciji koju smo podržali opštinska vlast usvojila odluku o oslobađanju plaćanja lokalnih taksi za sve privrednike koji počinju porodični posao ili su kao višak radne snage dobili tzv. start-ap kredite. Već nekoliko godina kontinuirano podržavamo projekte u kojima organizacije zajedno sa vlastima (od opštine do republičkog nivoa) kontrolišu način potrošnje socijalnih davanja. Traže bolja rešenja, nude projekte i ideje, pokušavaju da od jednog dinara načine tri i to daje sve više rezultata.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana Srbije kao ključne probleme u društvu vidi siromaštvo, nezaposlenost, korupciju i nasilje. U kojoj meri mislite da su aktivnosti ISC doprinele rešavanju ovih problema?
– Srbija je još uvek društvo mlade demokratije. To znači da su problemi koje pominjete uobičajeni problemi društava u tranziciji u kojima decenijska nebriga ili neodgovorno ponašanje prema pravima i slobodama drugih ne može biti tako brzo korigovana i uvedena u pravedan sistem. Organizacije građanskog društva u tom smislu imaju veoma značajnu ulogu – bliske su građanima, zastupaju njihove interese direktno i fleksibilnije su u aktivnostima koje preduzimaju. ISC je u dosadašnjem radu nastojao da podrži i osnaži upravo projekte koji bi se uhvatili u koštac sa ključnim problemima. Nažalost, nismo u mogućnosti da otvaramo nova radna mesta, ali činimo jake napore da se socijalno ugrožene grupe (deca, stara lica, invalidi, žene) nađu u okruženju mogućnosti i dobrih rešenja i da društvo bude u stanju da im pomogne.
Projekti koje u okviru USAID programa sprovodimo doprinose borbi protiv korupcije, koja predstavlja jedan od ključnih problema u društvu. Ono što organizacije građanskog društva čine jeste jedan efikasan korektiv u prepoznavanju, rešavanju i odnosu prema korupciji na svim nivoima. Vredan rad takvih organizacija doveo je, recimo, do usvajanja paketa antikoruptivnih mera i akcionih planova u Požegi i Zrenjaninu, a uskoro će takav plan biti usvojen i u Nišu…
Deo mandata ISC je i „saradnja sa organizacijama građanskog društva i pomoć da one bolje zastupaju potrebe i interese običnih građana“. Kako biste ocenili današnju situaciju u građanskom sektoru u odnosu na taj deo vaše misije?
– Usudio bih se da kažem da je reč o neverovatnoj evoluciji unutar civilnog sektora. Pre, recimo, deset godina, organizacije građanskog društva bile su doživljavane kao „tamo neke NVO“ u kojima većina građana nije prepoznavala prirodne saveznike i nije ih doživljavala kao servis svojih interesa i potreba. Za dobar deo ovog lošeg imidža zaslužne su tadašnje vlasti i loš odnos javnosti prema tada dominantnim temama zaštite ljudskih prava. Jednostavno, međusobni jezik organizacija i građana nije bio valjano uspostavljen.
Danas je situacija vidno drugačija. Organizacije su brojnije, masovnije, bliže građanima i jasnije u svom delovanju. U većini organizacija koje danas deluju građani mogu da prepoznaju ljude kakvi su i oni sami, ljude s kojima mogu da podele interese i probleme o kojima smo govorili: siromaštvo, nezaposlenost, brigu o životnoj sredini, ali i o zdravlju, deci, imovini, budućnosti. Važno je istaći i da su vlasti danas daleko otvorenije i senzitivnije prema građanskom sektoru.
Šta će biti prioriteti delovanja ISC u 2011 godini?
– Nastavićemo da pružamo finansijsku i stručnu podršku projektima organizacija građanskog društva i u ovoj godini, želeći da se još jače i jasnije utiče na rešavanje ključnih društvenih problema. USAID snažno podržava transformaciju društva u Srbiji u modernu i efikasnu demokratsku strukturu u kojoj se poštuju pravila i menjaju navike. Misija ISC potpuno je podređena tom cilju.
Nameravamo da još dublje uđemo u sektor zaštite životne sredine. Podršku će dobiti i projekti u sektoru socijalno-ekonomskih prava (zapošljavanje žena, osoba sa invaliditetom, Roma, viška radne snage), a nastavićemo i praksu dodele malih grantova manjim organizacijama u sredinama u kojima je aktivizam i društveno angažovanje još uvek manje razvijeno. Namera nam je da u narednom periodu pomognemo društvu, ali i naporima države da kompleksan proces društvenih promena kojima proces evropskih integracija teče stavimo u kontekst opštedruštvenog napretka i da projektima koje ćemo podržati dovedemo do vidljivog i očiglednog napretka…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
