Aleks Ferguson: Strogi šampion

… najtrofejniji i najpoštovaniji menadžer u istoriji velikog Mančester junajteda Aleks Ferguson podvrgnut je hitnoj operaciji, a njegova porodica i „crveni đavoli“ su, u danu kada je informacija o prijemu legendarnog fudbalskog stručnjaka u bolnicu bacila u zapećak sve sportske i druge događaje u Engleskoj, zatražili poštovanje privatnosti u periodu oporavka 76-godišnjeg sera od krvarenja u mozgu.

Dok mediji iz minuta u minut spekulišu s težinom oštećenja i realnim šansama za oporavak, članovi familije, sadašnji i bivši igrači, uprava i navijači MJ, klubovi s kojima je tokom 26 godina vođenja tima iz crvenog dela Mančestera imao epske bitke, ostrvska javnost, ali i obožavaoci njegovog lika i dela širom sveta, nadaju se da će uspeti da izađe iz indukovane kome i sasvim se izbori sa posledicama moždanog udara. Na način na koji je dobio 749 od 1.209 utakmica sa svojim Mančesterom: odlučnim stavom, čvrstom voljom i snažnom verom u uspeh.

A imao ga je više nego iko pre njega na „Old Trafordu“ i verovatno više nego što će imati ko god bude sedeo na istom mestu u „Teatru snova“.

– Zatekao sam grupu igrača sa blagom zavisnošću od alkohola, s kojom sam jedva ostao u prvenstvu te sezone, preživevši više neprijatnih sastanaka sa upravom, koja je razmatrala moju smenu – pisao je mnogo vremena kasnije prgavi Škotlanđanin u bestseleru „Moja autobiografija“ o 6. novembru 1986. godine i celoj toj sezoni, kada je ekipu sa pretposlednjeg 21. odveo na konačno 11. mesto.

U narednima je „skupljao“ trofeje: njih 13 u Premijer ligi (prvi 1993, a poslednji oproštajne 2013. godine), pet u FA kupu, četiri u Liga kupu, 10 u Komjuniti šildu, dva u Ligi šampiona, (po) jedan u Kupu pobednika kupova, UEFA Superkupu, Internacionalnom kupu i na FIFA klupskom prvenstvu sveta. Bivši centarfor, rođen 31. decembra 1941. godine u Glazgovu, donosio je pobedničke pehare i Sent Mirenu (1) i Aberdinu (10), pre Mančester junajteda, odakle je otišao u sportsku penziju. Da se hvaljen, slavljen i, zbog raznih (ne baš uvek lepih) anegdota iz svlačionice i antologijskih izjava izvan nje milion puta prepričavan posveti svojim drugim strastima – konjima i vinu. Naravno, ne propuštajući mečeve kluba koji se s njim vinuo u visine, uvek na raspolaganju gazdama Mančester junajteda za savete pri izboru trenera i selektiranju igrača. Oni drugi pamtiće uvek njegov strog izraz lica i autoritativno držanje, ovekovečene statuom ispred stadiona, čija jedna tribina nosi ime čoveka odlikovanog titulom sera od strane britanske kraljice.