Aleksa Gajić: Go po livadi

Na njegovim srednjim stranama objavljivali su se stripovi – od najpopularnijih preko manje poznatih, a jedan od njih bio je „Bič božji“, francusko izdanje, u kome je crtač bio Aleksa Gajić.

I zapravo, tek sa ovim autorom, kreće saznanje potpisnice ovih redova koliki je doprinos domaćih stripadžija u svetu devete umetnosti. Zapravo, uz Zorana Janjetova, ovaj je autor postigao najviše na inostranoj sceni. Pomenuti serijal u Francuskoj je premašivao tiraže od 40 i 50 hiljada prodatih primeraka. Ipak, kao i u slučaju većine drugih genijalaca devete umetnosti, Gajić je (ostao) skroman i pristupačan čovek.

„Odavno sam shvatio i žešće se razočarao, da makar postao Moebius, tinejdžerke neće držati moje postere na zidu, niti će me puštati na kasi preko reda… A bez toga, šta i imaš koji vrag da budeš uspešan?“, izjavio je jednom na temu slave. A svoj poziv objasnio je na sledeći način: „Strip crtači su debele bradonje koje po ceo raspravljaju ko je jači: Supermen ili Spajdermen. Ali, pravi posvećeni stripadžija i mora da bude takav: što ste više fokusirani na to što radite, vi bolje radite. Uspešan dan strip crtača izgleda ovako: nije izašao nigde, nije video nikoga, ali je zato nacrtao dva-tri crteža. I tako ceo život.“

Na ovogodišnjem Salonu stripa, na kome je već osvajao Gran pri, pripalo mu je priznanje za doprinos srpskom stripu. Osim „Biča božjeg“, široj publici je poznat po dugometražnom animiranom filmu, prvom srpske proizvodnje – „Tehnotajz: Edit i ja“. Pored Zabavnika Ilustrovao je i druge časopise kao i različite knjige, te bio autor EPP i muzičkih spotova, potom reklama, plakata, kalendara… Učestvovao je na više kolektivnih izložbi, a imao je i četiri samostalne među kojima je najvažnija ona koja mu je priređena u Muzeju primenjene umetnosti 2005. godine. NJegov strip o protestima u Srbiji 1996. godine izdat u 15.000 primeraka razgrabljen je za 45 minuta.

Aleksa Gajić rođen je 20. maja 1974. u Beogradu, diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u klasi profesora Rastka Ćirića. Oženjen je, ima dete. O tome čemu stremi dok crta, duhovito je ispričao: „Imam cilj u bavljenju umetnošću, a to je da omogućim sebi da se bavim umetnošću. Ne da radim šta mi kažu i kako mi kažu, već da se kao pravi umetnik, lepo skinem go pa trčim po livadi dok mi neka ingeniozna ideja ne padne na pamet. Ili dok me ne uhapse. Ali onda im pokažem da sam član ULUPUDS-a pa me puste da trčim dalje. „