Foto: Pixabay/StevepbNajveća greška koju ljudi prave u postupanju prema osobama sa hendikepom je to što pokušavaju da pruže pomoć, iako nisu pitali da li je toj osobi potrebna podrška, jer ne znaju način na koji ona funkcioniše, rekao je FoNetu član Akademske inkluzivne asocijacije Aleksa Kuzmanović.
On je u serijalu razgovora Stigma objasnio da je potrebno pitati osobu da li joj je potreban neki vid podrške i kakav, jer svaka osoba ima svoj način funkcionisanja.
Kuzmanović tvrdi da je još jedna velika greška kada se ljudi obraćaju personalnom asistentu, umesto osobi sa hendikepom, kojoj asistent samo pomaže.
Time se, kako je naglasio, stiče utisak da je osoba sa hendikepom nekompetentna da sama odgovori na postavljeno pitanje ili da nastavi razgovor, već da je potrebno da to neko radi u njeno ime.
Prema njegovim rečima, do takvih propusta dolazi zbog toga što većina ljudi nema iskustva sa osobama sa hendikepom, nikada nije sa njima bila u bližem kontaktu ili je taj kontakt bio posredan.
Osim postupanja prema osobama sa hendikepom, problem može biti i terminologija koja je zastupljena u društvu, napomenuo je Kuzmanović.
Neki od pogrešnih termina koji se često koriste su “osobe sa posebnim potrebama”, navodi Kuzmanović i obrazlaže da su određene potrebe obične kod ljudi koji nemaju hendikep, poput odlaska u bioskop, dok je ista ta potreba kod osoba sa hendikepom „posebna potreba“.
Taj termin, prema njegovim rečima, stavlja osobe sa hendikepom u podređeni položaj.
Kuzmanović je naglasio da bi taj termin brzo bio zaboravljen, ukoliko bi ljudi shvatili da osobe sa hendikepom imaju iste potrebe kao i svi drugi, samo da im je u ispunjavanju tih potreba ponekad potreban određeni vid podrške.
On je naveo da su izrazi koje nikako ne treba koristiti: dijabetičar, paraplegičar, distrofičar, cerebralac ili slično, jer se tako osoba etiketira i gleda kroz njeno stanje.
Umesto toga, ističe Kuzmanović, potrebno je reći osoba sa stanjem dijabetesa, parablegije, cerebralne paralize, jer se na taj način ukazuje na to da je to osoba kao i svaka druga koja poseduje određeno stanje.
On je ukazao i da termin invalid ima negativnu konotaciju, jer se njim osoba etiketira kao bezvredna, pa bi, umesto tog izraza, trebalo koristiti termin osoba sa hendikepom, pri čemu se akcenat stavlja na to da je reč o osobi, a ne o njenom invaliditetu.
Kako je naglasio, potrebno je da se promeni kolektivna svest o osobama sa hendikepom i tako ih uvažiti kao jednake članove društva.
Pre svega, potrebno je da se organizuju radionice i razne druge vrste edukacije, smatra Kuzmanović i dodaje da na višem nivou treba menjati zakone, jer i oni sadrže diskriminatorne izraze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
