Aleksandar Baucal za Danas: Nova ambijentalna celina u „Ribnikaru“ treba da bude simbol slaganja, a ne podela

Govoreći o time kako bi mogao da izgleda budući memorijalni centar on iznosi utisak da bi se mogla postići široka saglasnost u pogledu toga da ovaj centar ne treba da bude samo mesto obeležavanja tragedije, već da ima i dodatne funkcije kao što je promocija pozitivnih vrednosti, edukativne funkcije, pa čak i da postane mesto koje će biti resurs centar za sve škole u Srbiji.

– Taj resurs centar bi pomagao drugim školama u Srbiji da neguju pozitivne vrednosti, atmosferu poštovanja i saradnje i da na taj način postanu dobre zajednice što je najbolja prevencija za nasilje u školama. Mislim i da bi mogao da se stvori široko slaganja i oko ideje da buduća škola treba da ima adekvatne uslove za kvalitetno obrazovanje dece i da se obezbedi status nastavnika koji su, takođe, prošli kroz težak period i traumatično iskustvo – ističe Baucal.

Govorite o mogućim tačkama slaganja, ali smo svedoci da trenutno ima dosta razmimoilaženja kada je reč i o sudbini „Ribnikara“ i o memorijalizaciji tragedije.

– Razlike koje postoje i koje često podižu tenzije se odnose na neke detalje budućeg rešenja. Svi ti detalji su daleko i za njih u ovom trenutku ne postoje rešenja koja neko drži u fioci i samo čeka da ih nametne. O tim različitim aspektima će se tek razgovarati i oni će biti rešavani kroz konsultacije koje tek treba da dese i koje će se odvijati u nekoliko faza.

Kakav će biti odnos između radne grupe koju je osnovala Vlada i multidisciplinarnog tima, koji su formirale porodice ubijene dece?

– Potrudiću se da objasnim odnos između radne grupe i multidisciplinarnog tima kako ja vidim, odnosno kakav bi trebalo da bude u ovoj situaciji. Znam da će mnogima od nas prva asocijacija na „radna grupa“ biti ideja koja se često ponavlja da kada neko ne želi da reši neki problem onda se formira radna grupa. Nije neobično da se takva ideja često ponavlja pošto se to potvrdilo u brojnim situacijama.

Sa druge strane, često se dešavalo i da su neke radne grupe doprinosile rešavanju nekog problema, ali verovatno nam to ne privlači pažnju pošto se podrazumeva da to tako treba da bude. Ovim želim da kažem da formiranje radne grupe jeste prvi korak, ali da nema garancije da će naredni koraci biti u dobrom pravcu i da ćemo na kraju procesa doći do nekog dobrog rešenja.

To ne znači da dignemo ruke, već da se potrudimo da iskoristimo formiranje radne grupe i da se potrudimo da ona doprinese pronalaženju i realizaciji nekog dobrog rešenja umesto da bude prepreka.

Šta će raditi radna grupa, a šta je zadatak multidisciplinarnog tima?

– Radna grupa će biti telo u kojem će biti uključeni predstavnici različitih ministarstava koja su važna za implementaciju rešenja i predloga u vezi sa pitanjima memorijalizacije tragedije koja se desila u školi „Vladislav Ribnikar“. Pored predstavnika relevantnih ministarstava i grada Beograda u radnoj grupi će biti i predstavnici porodica stradalih, predstavnik škole koji predstavlja i zastupa perspektivu škole (direktor) i predstavnici multidisciplinarnog tima.

Važna uloga radne grupe je da razmotri predloge i da ih nakon usaglašavanja prosledi Vladi na usvajanje. Učešće predstavnika različitih ministarstava u radu radne grupe bi trebalo, takođe, da olakša kasniju implementaciju usvojenih rešenja.

Multidisciplinarni tim je telo koje je formirano na predlog porodica stradalih i u njegovom radu učestvuju različiti stručnjaci u koje porodice imaju poverenje da će svojim znanjem, iskustvom i integritetom pomoći i njima i celoj zajednici da se formuliše predlog koji će predstavljati simbol zajedništva i solidarnosti u ovoj tragediji, a ne simbol podela i nametanja.

Najvažniji zadatak multidisciplinarnog tima je da premosti podele koje su nastale u zajednici oko brojnih pitanja, da identifikuje tačke slaganja i da se na tim tačkama traga za širokim konsenzusom o pitanjima o kojima postoje velika neslaganja. Kada se kroz takav široki konsultativni proces formiraju predlozi i rešenja oni će biti upućeni radnoj grupi Vlade na razmatranje. Ukoliko se o tim predlozima stvori široki konsenzus u zajednici, verujem da će ih radna grupa prihvatiti i da će ih na predlog radne grupe Vlada usvojiti i implementirati.

To je ono čemu se nadam, ali gde je nada tu je i briga da iz različitih razloga sve može da ode u neželjenom pravcu. I to na mnogo način. U svakom slučaju, mislim da je najbolja strategija da se fokusiramo na ono što je u ovoj fazi najvažnije, a to je da se pokrenu razgovori i konsultacije sa svim zainteresovanim stranama. Njih ima dosta i među njima postoje i slaganja, ali i neke razlike u perspektivama i prioritetima.

Da li je definisana procedura kako će se raditi kako bi se došlo do konačnog izgleda ambijentalne celine i koje telo će na kraju donositi odluke?

– U prvoj fazi konsultativnog procesa bi bilo potrebno da se identifikuju okvirne smernice koje bi bile uključene u javni poziv za predlaganje idejnih rešenja za novu ambijentalnu celinu. Nakon dobijanja idejnih rešenja u njihovo razmatranje i evaluaciju bi bili uključene sve zainteresovane strane. Cilj te faze konsultacija bi bio da se napravi uža lista idejnih rešenja i da se za svako od njih formulišu sugestije i predlozi kako autori treba da modifikuju te predloge u drugoj fazi konkursa.

Potom će autori idejnih rešenja koja su ušla u uži izbor dobiti određeni period da revidiraju svoja idejna rešenja i da iz konkretizuju. I opet, kao i nakon prve faze konkursa, u razmatranje i evaluaciju tih predloga biće uključene sve zainteresovane strane. Na taj način bi trebalo da dođemo do konkretnog rešenja za tu novu ambijentalnu celinu i tada bi mogli da vizualizujemo kako će ona izgledati.

Pored toga, nadam se da nam ova procedura daje najveće šanse da finalno rešenje bude široko prihvaćeno. Na taj način bismo ostvarili veoma važan cilj da se u budućnosti ta nova ambijentalna celina bude simbol da su svi koji su bili uključeni uspeli da razgovaraju, da poštuju razlike i da pronađu rešenja oko kojih je stvorena široka saglasnost.

Kada se kroz takvu proceduru dođe do rešenja ono će biti predloženo radnoj grupi koja bi trebalo da ga usvoji i da ga prosledi Vladi na saglasnost, a zatim bi Vlada i odgovarajuća ministarstva trebalo da obezbede realizaciju i izgradnju nove ambijentalne celine.

Da li postoji bar okvirni rok kada bi memorijalni centar mogao da bude završen?

– Ako bi razgovori i konsultacije trajali pola godine do godinu dana i ako bi dve faze konkursa trajale još godinu dana mogli da očekujemo da bi u naredne dve godine trebalo da budemo u tački u kojoj znamo kako će izgledati nova ambijentalna celina. Koliko će biti potrebno za njenu izgradnju teško mi je da kažem u ovom trenutku.

Počeli ste već konsultacije sa predstavnicima roditelja čija deca idu u “Ribnikar” i direktorom škole. Verujemo da će najteže biti da se dođe do rešenja koje će većini biti prihvatljivo i koje neće izazvati nove krize i podele. Pošto znamo kako su donosioci odluka do sada komunicirali sa svim akterima i nisu pokazali da umeju da upravljaju krizom, kako ćete vi kao tim raditi da opet ne dođe do podela i sukoba?

– Svi mi znamo iz našeg sopstvenog iskustva da su razgovori i dijalog u atmosferi međusobnog poštovanja najbolji i najzdraviji način da se formulišu zajednička rešenja. To ne znači da će ti razgovori ići pravolinijski i da neće biti tenzija. Biće i kritičnih trenutaka u kojima će delovati da je sve beznadežno i da ćemo se na nekim tačkama raspasti. Treba da budemo spremni i na takve faze, ali opet nema drugog rešenja već da se vratimo razgovorima.

Verujem da će osećaj odgovornosti koji svi imamo prema tragediji, žrtvama, ranjenima i traumatizovanoj zajednici, pa i prema samima sebi biti ona osnova koja će na pomoći da se iz takvih kriznih perioda vratimo jedni drugima i da probamo da na neki drugi način prevladamo razlike zbog kojih smo upali u krizu.

Osnovna ideja vodilja svima koji budu učestvovali treba da bude da je nametanje nekog rešenja kratkoročna pobeda, ali dugoročni gubitak pošto će onima kojima je nešto nametnuto tu novu ambijentalnu celinu videti kao simbol podela. Setimo se samo šta mnogi osećaju prema projektu Beograd na vodi koji je nametnut Beogradu i njegovim građanima.

Ta simbolika Beograda na vodi će ga večno pratiti i ona će se vratiti kao bumerang i onima koji su zloupotrebom javnih funkcija nametnuli to rešenje većini građana i onima koji će živeti u tom naselju. Tako nešto ne bi smelo da nam se desi kada je u pitanju nastanak nove ambijentalne celine koja će imati memorijalni centar i školu.