Aleksandar Đorđević: Završio mandat

Nakon petogodišnjeg, u suštini vrlo uspešnog mandata na čelu reprezentacije Srbije, popularni Sale odlučio je da se koncentriše na obaveze u Virtusu iz Bolonje i da naredna leta posveti porodici. Nažalost, tri srebrne medalje sa Mundobasketa 2014, Olimpijskih igara 2016. i Evropskog prvenstva 2017. nije uspeo da „pečatira“ toliko željenim zlatom u Kini.

Đorđeviću pripadaju velike zasluge zbog homogenizacije reprezentacije; popravljanja narušenog imidža i povratka vere u to da dani i godine uspeha za najbolju selekciju Srbije nisu davna prošlost. Gotovo je neverovatno kako je uspeo da u rekordno kratkom roku uveri sve oko sebe da „orlovi“ imaju snage i kvaliteta da se takmiče sa najboljima i konkurišu za medalju.

Već 2014. u Španiji Srbija je na Svetskom prvenstvu bila apsolutni hit. Sale je afirmisao, za širu javnost, anonimuse poput Nikole Kalinića i Stefana Jovića, negujući igru koja je bila u skladu sa zahtevima moderne košarke.

Njemu pripadaju i velika zasluge zbog reanimacije igračkih karijera Milana Mačvana, Vlade Štimca, Marka Simonovića, Miroslava Raduljice… Posebnu sponu imao je sa Milošem Teodosićem, koji je u poslednjih pet godina ubedljivo najbolje partije pružao u reprezentaciji.Vremenom, Đorđević je nekako postao „mekan“ prema pojedinim igračima podigavši stepen tolerancije u odnosu na prve godine njegovog selektorskog mandata. Da li zbog doze sujete ili nečeg drugog, pojedincima nije zaboravio određene ispade, koje je i on sam pravio dok je bio igrač.

I pre, ali i tokom Mundobasketa, Jokiću je prećutao to što je izignorisao medije, došavši na pripreme poslednji, pritom fizički nedovoljno spreman. Stekavši utisak da je sa reprezentacijom postigao maksimum, kao i da na planu atmosfere više ne može mnogo toga da promeni odlučio je da se povuče želeći da izbegne pompu i ostavi u uverenju javnost da odlazak ne predstavlja ujedno i kraj njegove selektorske karijere na čelu Srbije.

Ostaje žal što Amerikance nije uspeo da dobije u jednom od dva velika finala, kao i selekciju Španije u meču za najsjajnije odličje. Kada je došao na čelo Srbije te dve reprezentacije, „pikirao“ je kao najveću inspiraciju, ali i večiti cilj u dostizanju samog svetskog košarkaškog vrha. Rođen je 26. avgusta 1967. u Beogradu. Oženjen je i otac dve devojčice. NJegov otac Bata Đorđević takođe je bio odličan košarkaški trener. U igračkoj karijeri osvojio je bukvalno sve osim olimpijskog zlata.