Aleksandar Dragović: Nije sve u parama

Centralni defanzivac kluba iz Ljutice Bogdana najzaslužniji je za to što je Zvezda u grupnoj fazi Lige Evrope, a u nedeljnom derbiju gotovo da je sam držao odbranu crveno-belih u trenucima kada je Partizan stvarao prilike i bio nadomak toga da još jednim golom obezbedi pobedu.

Njegov dolazak na Marakanu i nema mnogo veze sa novcem, jer da su mu bile važne pare mogao je, kako i sam kaže, da potpiše ugovor sa nekim drugim klubom i da dobije mnogo više od onoga što je dobio dolaskom u Beograd. Gledajući utakmice Zvezde čak i prosečan ljubitelj fudbala se zapita šta radi ovaj čovek u srpskom fudbalu, zbog čega nas časti svojim prisustvom? A odgovor je da je austrijski reprezentativac dao svom dedi Zlativoju obećanje da će jednog dana zaigrati u Zvezdi.

Rođen je 1991. godine u Beču, gde je sa šest godina počeo da trenira fudbal u mlađim kategorijama Austrije. U tom klubu je debitovao i kao senior, ali je njegova karijera krenula uzlaznom putanjom tek 2011. kada je prešao u Bazel. Dragovićev dolazak u švajcarski klub poklapa se i sa najvećim uspesima Bazela, koji je tih godina bio redovan učesnik Lige šampiona. Bio je deo ekipe koja je osvojila tri titule nacionalnog šampiona, a 2012. je bio uvršten u najbolji tim grupne faze Lige Evrope. Međutim, njegov je boravak u ovom klubu ipak obeležio jedan skandal.

Nakon što je Bazel 2012. godine u finalnoj utakmici osvojio Kup Švajcarske nekoliko puta je s leđa po glavi „klepnuo“ predsednika te zemlje Ulija Morera dok je ovaj dodeljivao medalje. U ovoj igri „zuce“ učestvovao je i njegov saigrač Đerdan Šaćiri. Ipak, švajcarska javnost nije shvatila ovu šalu, pa je Dragović bio prinuđen da ode u kancelariju predsednika kako bi se i lično izvinio. Naredne sezone prešao je u Dinamo iz Kijeva, a tokom trogodišnjeg boravka u ukrajinskom velikanu dva puta je osvajao prvenstvo i dva puta Kup Ukrajine.

Sve do 2016. karijera Aleksandra Dragovića je polako ali sigurno išla uzlaznom putanjom, osvajao je trofeje, nastupao u velikim takmičenjima, ali te godine je potpisao petogodišnji ugovor sa Bajerom iz Leverkuzana, a svoj boravak u Nemačkoj je opisao u intervjuu koji je nedavno dao za bečki list Hojte.

– Za pet godina u Leverkuzenu nisam nikada imao to poštovanje koje uživam sada u Beogradu. Nisam igrao redovno i bio sam nesrećan. Poslednjih godina sam bio ljut, razočaran, nepodnošljiv… – rekao je Dragović.

A osim Aleksandra, konačno je zadovoljan i deda Zlativoje, koji živi u Austriji, ali dolazi u Beograd na svaku utakmicu koju Zvezda igra kod kuće.