Aleksandar Markov o zahtevu za ukidanje reformisanog programa istorije: Struka peticijom pere savest

Ovako za Danas Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj gimnaziji i predsednik Foruma beogradskih gimnazija, komentariše peticiju za ukidanje reformisanog programa istorije u srednjim školama.

– Nastavnici koji su reformom dobili slobodu da kreiraju svoje planove, naviknuti na kruta pravila, tu slobodu nisu adekvatno iskoristili, oni koji su pokušali da je iskoriste, neretko su nailazili na opstrukcije direktora, pedagoga i prosvetnih inspektora, dok je podrška nadležnih iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u tom smislu izostala – napominje Markov.

Upitan da li će podržati kolege koje su zatražile ukidanje reformisanog programa, on odgovara da je principijelno protiv potpisivanja peticija, koje smatra „običnim pranjem savesti zbog nespremnosti da se konkretno deluje prema cilju“.

– U navedenim okolnostima, suštinu ne treba tražiti u stalnom tumaranju u mraku, reformama koje će posle nekoliko godina biti vraćene na početak, već u kvalitetnom kadru, kvalitetnim obukama i postepenoj implementaciji, što su sve bili zahtevi Foruma beogradskih gimnazija pre nego što je reforma zaživela. Nažalost, u toj borbi smo ostali usamljeni bez konkretne podrške nastavnika, fakultetskih profesora i akademika – kaže Markov i pita da li će oni koji su učestvovali direktno u kreiranju i usvajanju ovakvog programa istorije snositi posledice, i to počev od predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, do trenutno specijalnog savetnika Mladena Šarčevića.

On zamera svojim kolegama što su ostali nemi na najavu da će država pisati i izdavati udžbenike za nacionalne predmete, među kojima i za istoriju.

– Dete koje uči iz udžbenika koje „piše država“ rizikuje da oboli od neizlečive bolesti šovinizma, ali nisam primetio da se akademik Ljubodrag Dimić preterano zabrinuo, niti reagovao na tu najavu. Da li možemo da očekujemo još jednu peticiju kad se pojave takvi udžbenici – pita Markov.

Osvrćući se na argument autora peticije da se mali broj đaka plasirao na republička takmičenja iz istorije, naš sagovornik ukazuje da broj takmičara iz godine u godinu opada, između ostalog i zbog samog koncepta takmičenja, koje podrazumeva besomučno bubanje gradiva do poslednje rečenice u udžbeniku.

Napominje i da se fond časova istorije permanentno smanjuje u stručnim školama unazad desetak godina, pa ne vidi kako bi to promenilo vraćanje na stari princip rada od pre reforme. Ovo je, kako kaže, još jedan dokaz da nastavnici u Srbiji reaguju tek kad se nešto desi.

Komentarišući navode grupe profesora istorije da reformisana nastava istorije „donosi opasnost da istorijsku svest mladih umesto škole formira ulica, štampa i interesne grupe“, Markov kaže da je ova konstatacija naročito zanimljiva u kontekstu činjenice da niko od istoričara nije reagovao na vest da je pseudo istoričar Jovan I. Deretić sahranjen u Aleji zaslužnih građana uz odobrenje gradonačelnika Beograda, kako su preneli pojedini portali.

– Ako misle da bi vraćanje nastave istorije u “hronološke okvire“ zaustavilo proces okretanja mladih „alternativnim naučnim dostignućima“, onda su u velikoj zabludi – poručuje Markov.