Prekidam štrajk glađu, iako nisam previše zadovoljan saopštenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu koje je pokrenulo postupak utvrđivanja okolnosti oko brutalnog prebijanja Marjana Rističevića ispred Skupštine Srbije.
Tu odluku sam doneo u cilju smirivanja tenzija i u nadi da će oni koji su počinili krivično delo biti sankcionisani u skladu sa zakonom – objasnio je Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS, kako je naveo, u nadi da više niko neće moći u Srbiji da batina neistomišljenike.
Nije ovo prvi put da Martinović štrajkuje glađu protiv opozicije.
To je učinio i prošle godine u aprilu, zajedno sa kompletnom vladajućom koalicijom i to zbog nagoveštaja da bi opozicija možda mogla da stupi u štrajk glađu. Tada je objasnio da neće dozvoliti da se parlament pretvori u „poprište primitivizma, nasilja i povampirenog fašizma“.
Doduše taj štrajk je ugašen pre nego što je i počeo, na nagovor predsednika Aleksandra Vučića, na koga je svojevremeno dok mu je učitelj bio lider radikala Vojislav Šešelj, Martinović bacao najgore kletve, nazivajući ga najpogrdnijim imenima.
Kada ga je Vučić primio u svoje redove, javno je priznao da je grdno grešio kada je tvrdio da je njegova sadašnja SNS mafijaški klan koji finansiraju kriminalci. Prelaskom iz SRS u SNS ipak nije prestao da traga za neprijateljima, stranim plaćenicima i izdajicama.
Nalazio ih je svuda, u nezavisnim medijima, poput Danasa, za koji je tvrdio da je Gebelsova tvorevina, ali i u opoziciji. Sa istom lakoćom kao što je svojevremeno optuživao naprednjake, tako danas kompletnu opoziciju proglašava lopovima i kriminalcima koje vezuje „mržnja prema predsedniku“.
Političku karijeru započeo je u gradskom odboru SRS u Rumi, ali je za samo nekoliko godina dogurao do potpredsednika SRS.
Za poslanika je prvi put izabran 2007. na listi SRS i kada je 2008. dobar deo radikala prešao u SNS, Martinović je tvrdio da nije kukavica pa da i on ide u SNS, „već da je lojalan Šešelju, koji iz tamnice brani Srbiju“.
Lojalnost je prestala kada ga je kao predsedničkog kandidata SRS 2012, u samom toku izborne kampanje, Šešelj zamenio svojom suprugom Jadrankom. Radikali tada nisu prešli cenzus.
„Nije krenulo SRS-u nizbrdo zbog mene, već zato što je neko ubedio Šešelja da njegova supruga Jadranka može da dobije više glasova nego ja na predsedničkim izborima.“
Uprkos zaklinjanju da neće u SNS, jula 2012. potpisao je pristupnicu.
Funkcije Martinovića naravno nisu zaobišle.
Poslanik je, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, predaje na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka, Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, a član je i nekih upravnih odbora.
„Moram i ja od nečega da živim. Zar treba da živim u kartonskoj kutiji da biste vi bili zadovoljni?“ – rekao je tim povodom.
Rođen je 1976. u Slavonskom Brodu. Oženjen je i živi u Rumi.
Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu, uprkos tome što je, kako su pisali mediji, pet godina zaredom falsifikovao sopstveni naučni rad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.