Foto: STARSPORTAleksandar Mitrović i Dušan Tadić dali su brojne golove za reprezentaciju u ovom kvalifikacionom ciklusu, činili su to i drugi igrači, ali će plasman Srbije na Svetsko prvenstvo u fudbalu ostati upamćen po uklizavanju i šutu Aleksandra Prijovića za minimalnu pobedu nad Gruzijom u zadnjem kolu D grupe.
Kao u onoj narodnoj „nije kome je rečeno već kome je suđeno“, napadač PAOK-a je 13 minuta posle ulaska sa klupe, na tek petoj utakmici za Orlove, prvim golom za zemlju svojih predaka doneo tri najvažnija boda u borbi za Mundijal u Rusiji sledećeg leta.
– Ovo je trenutak o kojem sam sanjao još kao dečak, kada sam počinjao da se bavim fudbalom. Dugo sam čekao poziv moje Srbije, a sada sam najsrećniji čovek na svetu – egzaltiran je bio dvadesetsedmogodišnji napadač grčkog PAOK-a posle „najdražeg pogotka u karijeri“.
I(li) sedam meseci nakon što je selektor Slavoljub Muslin uzeo u obzir njegovu odluku da odbije poziv u A tim rodne Švajcarske, čiji je dres nosio u kategoriji fudbalera do 21. godine, i čeka mig države odakle su mu roditelji, za koju je nastupao kao kadet i omladinac. I klupska karijera mu je bila burna, pa ima CV pun različitih klubova i liga. Momak rođen 21. aprila 1990. u Sent Galenu prve fudbalske korake napravio je u svom gradu, ali je najvažnije profesionalne lekcije savladao u omladinskoj školi Parme. Posle Italije jurcao je za loptom u Derbi Kauntiju, Jeovilu, Nortgemptonu (Engleska), neko vreme opet u Švajcarskoj (u Sionu i Lozani), Tromsu (Norveška), Đurgadenu (Švedska), Bolusporu iz Turske, pa varšavskoj Legiji (Poljska), gde je prvi put tresao mrežu u Ligi šampiona, da bi se u drugom delu prošle sezone skrasio u Solunu, kao najskuplje kupljeni igrač PAOK-a. Špartajući Evropom, ovaj veliki obožavatelj lika i dela švedskog kolege Zlatana Ibrahimovića skupio je dve nacionalne titule (sa Legijom) i tri državna Kupa (Grčke, Švajcarske i Poljske), o čemu je ostavio trag i na svom brojnim tetovažama iscrtanom telu. Ne računajući one s privatnom konotacijom, većina drugih je omaž nacionalnoj istoriji Srbije i simbolima Beograda, jer ima potrebu da (se) stalno podseća da je sin čoveka iz Priboja i žene iz Prnjavora, iako ne zaboravlja da istakne da je srećan što je odrastao u Švajcarskoj, gde je imao „prednosti koje mnogi u Srbiji nemaju“.
Nekadašnji kik-bokser tečno govori nemački, francuski i engleski jezik, nikada mu nije dosta putovanja i važi za vrlo porodičnog čoveka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
