Aleksandar Rukavišnjikov: Ruski vajar srpske istorije

Ruski umetnik Aleksandar Julijanovič Rukavišnjikov, stalni član Ruske akademije umetnosti, nagrađivani autor spomenika pred kojima se i Putin klanjao, postao je jedno od kontroverznijih umetničkih imena u srpskoj javnosti.

Zašto je Stefanu Nemanji u ruke stavio mač, a ne krst, zašto nije došao na otkrivanje spomenika čiji je autor, da li je stvarno izjavio da je krst na spomeniku smetao arapskim prijateljima Srbije?

Sve su to dileme koje su mučile beogradsku čaršiju uoči otvaranja najvišeg, najgrandioznijeg, po mnogima najružnijeg, megalomanskog spomenika jednom od najvećih srpskih vladara – Stefanu Nemanji kako mu je bilo svetovno ime, Svetom Simeonu kako ga duhovni život pamti.

Zahvaljujući ovom delu Rukavišnjikov je postao pravi „ruski prijatelj“ Srbije i čovek čije je ime predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponavljao, na njegov umetnički autoritet se pozivao.

On je zasenio u srpskoj javnosti i domaće umetnike i projektante Savskog trga čija imena ni ne znamo, pa i dizajnere arapsko-srpskog projekta „Beograd na vodi“.

Ipak, njegov rad na ovom spomeniku dovodio se u stručnoj javnosti u Srbiji u pitanje u više navrata.

Od toga da je izvajao glavu pogrešnog čoveka – ne Nemanje, o čemu je i sam govorio za Sputnjik, i to zato što su mu srpske vlasti poslale pogrešne ikonografije, pa do kritika da nikada nije posetio Srbiju kako bi se upoznao sa kulturnom baštinom rodonačelnika loze Nemanjića čiji lik treba da predstavi. Nije se ovde kritikovala Rukavišnjikova kompetencija i izvedba, ne.

Suština zamerki je na račun vlasti u Srbiji i njihovog odnosa prema spomeniku ovog značaja – od izbora idejnog rešenja do izbora autora.

Nije li mogao da se nađe podesniji umetnik, koji poznaje srpsku istoriju, da izradi ovakvu skulpturu?

Kao rezultat, Rukavišnjikov rad kritikuju i rusofili i velike srpske patriote, i teolozi i vernici i građanisti, a samo klika okupljena na otkrivanju spomenika aplaudira imenu ruskog vajara ne znajući verovatno ništa iz njegove dosadašnje biografije.

Aleksandar Rukavišnjikov je majstor ambijentalnih skulpturalnih kompozicija i portretne skulpture.

Rođen je 1950. godine u Moskvi, u porodici vajara Julijana Rukavišnjikova i A. N. Filipove, takođe vajarke, a pored porodično nasleđenog talenta za vajarstvo, stekao je i formalno obrazovanje u ovoj oblasti na Moskovskom umetničkom institutu.

Radovi Aleksandra Rukavišnjikova čuvaju se u Tretjakovskoj galeriji, Ruskom muzeju, muzejima Ludvig, Siemens, Hermes, John Wilson, i mnogobrojnim drugim javnim i korporativnim kolekcijama.