Nekrofil iz Nambije

Ima sigurno deset godina da svuda iznosim i branim stav da to što neko dobro udara tenisku lopticu, dobro šutira na koš, ili je dao najviše golova za neku reprezentaciju (na primer vaterpolo) ne znači da taj može sve, da je sposoban da se bavi nekom drugom delatnošću, da bude dobar političar ili ne daj bože gradonačelnik, a najmanje može da znači da je dobar čovek.

Kao što i vrhunski intelektualac, akademik, kvalitetan političar ili pisac može da ima „dve leve noge“.

Da je neko trenutnom gradonačelniku Beograda, dok je glumio Gangulu, rekao da će jednog dana biti gradonačelnik glavnog grada, verovatno bi se slatko nasmejao na ovo predviđanje, a ne verujem da bi i Beograđani ostali smrtno ozbiljni. No, život piše romane, da ne kažem tragedije.

Prvo je bio omiljeni sportista u Srba, sa tek završenom šampionskom sportskom karijerom, onda član Demokratske stranke, pa mic po mic dođe do pozicije predsednika najveće beogradske gradske opštine. E, to je već bilo previše.

Iako nedovoljno elokventan, bez jasnog političkog pravca, nekako mu je prolazila ta fora, naročito kada je napustio DS, da je, eto, on samostalan, neće ni sa kim, brine samo o svojoj opštini. Pa onda fondacija (koja je ruku na srce pomogla mnogoj deci)…sve je to,kasnije, ispostaviće se, šarena laža, na koje ovaj narod iznova i iznova pada.

Ona čuvena „Na greškama se uči“ u Srba ne važi.

Alarm je trebao da bude doktorska titula, koju je Aleksandar dr Šapić, po svemu sudeći sam sebi nadenuo. Čuveni lapsus „Nambija“ je bio samo indikator, a to je potreba neprosvećenih ljudi, sa upitnim kvocijentom inteligencije, da u razgovoru ubace neku retku reč ili, kao Šapić, ime neke zabačene države, kako bi nam svima pokazao koliko je on ustvari pametan i kako doktorsku titulu sa razlogom nosi.

Kako je kasnije počeo da se približava SNS-u, tako je pustio bradu, postajao je sve više bahat i bezobrazan u svojim nastupima, targetirajući novinare, a o prostačkom odnosom prema mojim kolegama ne bih da trošim reči. Gledao sam par poslednjih konferencija i na takvu dozu bezobrazluka bih teško ostao imun, tako da im čestitam na profesionalizmu.

Ubrzo je postao gospodar lapsusa, prestigavši neke vedete SNS-a kao što su Bata Gašić i Zoran Babić sa njihovim „teleprontovanjem“ i „vazduplohovom“.

Ređali su se „penetriranje u građane“, „Kjubik“ „obrezivanje drveća“ itd.

Ipak, pošto ga to baš i ne izdvaja od mnogih stranačkih i koalicionih partnera, vreme je da se pređe na nešto više, jer dolaze mlađi, drčniji i lapsusniji.

Možda nekrofilija? Toga se niko nije setio.

I onda je gradonačelnik Beograda smislio da iskopava leševe bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, kao i narodnih heroja Narodnooslobodilačke borbe Iva Lola Ribara, Ivana Milutinovića, Moša Pijade i predratnog komuniste Đura Đakovića koji su sahrajeni u Grobnici narodnih heroja na Kalemegdanu.

„Sad ću pozvati javno, ne mogu da utičem na tu odluku niti Grad Beograd može, ali mislim da izmeštanje Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije izuzetno važno za sprski narod i izmeštanje posmrtnih ostataka četiri narodnih heroja sa Kalemegdanske tvrđave“, kazao je Šapić, nazivajući je našom najvećem kulturnom baštinom koja najmanje ima veze sa komunistima. U ovoj izjavi verovatno sam Šapić vidi logiku, mada možda ja ne shvatam, ko zna.

Elem, obećao je da će grad pomoći da se izvrši „kvalitetna ekshumacija i da se ta tela premeste“, ističući da neće nikome rasipati kosti.

Dobro, bar koske neće biti razbacane po Kući cveća i Kalemegdanu. Uviđavno za jednog Šapića, nema šta.

Bezobrazluk i cinizam nekada umeju lepo da „stoje“ pametnim i obrazovanim ljudima, ali Gangulama ne.

I sad mi treba da se upljujemo objašnjavajući mu, da ti komunistički pokojnici neće vaskrsnuti (to im između ostalog i ideologija zabranjuje), te da par grobova istaknutih komunista neće vratiti komunizam na ove prostore, jer su oni mrtvi, a fašisti su još uvek živi i sve ih je više među nama, pa gradonačelnik može da bude miran.

Treba neko i da mu objasni da su to kulturna nasleđa Beograda i da ni jedan grad ne radi takve stvari. Čak i „pravoslavni car“ Putin drži balzamovanog Lenjina, čoveka koji je doveo mrski komunizam u Rusiju.

Ali pričati to jednom Šapiću je zaista gubljenje vremena.

Možda je svrsishodnije i prigodnije aktuelnim dešavanjima pručiti mu: Nećeš kopati!

Ako nam je i za to ostalo snage.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.