Aleksandar Šoštar: (Ne)smenjeni predsednik

– Milion puta sam rekao da ću se prvi povući ako se pojavi neko ko će bolje voditi klub od mene. Ali, ne na nelegalan način… Moja jedina „ekipa“ je Partizan, u koji mogu da se vratim samo na legitiman način. Zapravo, nisam ni otišao iz kluba, kao što je neko zamislio i rekao… Sluteći poslednja dešavanja, još pre sednice Skupštine, podneo sam zahtev gradskom Sekretarijatu za sport i omladinu i resornom ministarstvu u Vladi Srbije za internom revizijom članstva Skupštine VK Partizan. Kada predsednik Skupštine dobije i verifikuje potrebne papire, objaviće nastavak sednice – u više mandata, prvi čovek sedmostrukog prvaka Evrope ne oseća se kao poražena strana na kontroverznoj skupštinskoj sednici iako su tom prilikom sa Banjice proterani njegov Upravni odbor, predsednik SK Zoran Avramović i trener prvog tima Stefan Ćirić, a upravljačke dizgine preuzela tročlana komisija.

I nema sumnje da se neće lako predati u toj borbi, čak i da (kao što mnogi misle) ima minimalne šanse za novi kadrovski obrt na adresi gde je proveo najveći deo svog igračkog i funkcionerskog života.

Kao što se dugo na razne načine dovija(o) da održi klub na površini, mada ga (za jedan vaterpolo kolektiv) ogromni dugovi i razne opstrukcije sa strane uporno vuku na dno.

Posmatrači otvorenog klinča iz vaterpolo sveta izbegavaju javno izjašnjavanje, ali zna se da su podeljeni na dva tabora. Jedan navija za nastavak duge Šoštarove ere među crno-belima, uveren da jedino on ima energije i nerava za odbijanje „napada“ onih što bi da minorizuju status i ulogu crno-belih u srpskom vaterpolu.

Drugi, pak, slave „oslobađanje“ od „samovolje“ nekadašnjeg predsednika nacionalnog saveza, bivšeg direktora Uprave za sport pri Ministarstvu prosvete i sporta u Vladi Srbije i ekspredsednika Sportskog saveza Srbije, za njihov pojam glavnog krivca što se 2011. godine uložilo previše novca u formiranje sastava potonjeg osvajača titule kontinentalnog šampiona, a to uz naknadnu bežaniju sponzora trajno osakatilo klupski budžet.

Vreme će pokazati koliko su u pravu kritičari lika i dela 55-godišnjeg mašinskog inženjera s višegodišnjim angažmanom u Birou Evropske plivačke i vaterpolo federacije, rođenog u braku muzičara Stjepana i dečijeg pedagoga Emilije.

A koliko pristalice nekada slavnog golmana, sa 365 nastupa za državnu ekipu i brdom medalja osvojenih u toj kapici, odnosno silnim klupskim trofejima sa Partizanom, Budvom, Posilipom, Bečejem i Barselonom.