Aleksandar Stepanović: Sudije koje vlast napada jednom će odlučivati i o njima

Jednostavno, ove iste sudije i ovo isto sudstvo će odlučivati i o njihovim građanskim pravima i slobodama u trenutku kada se više ne budu nalazili na javnim funkcijama. U tom smislu, smatram da je dobro za izvršnu i zakonodavnu granu vlasti da se ne meša u rad sudova, već da kreira bolje uslove za njihovo nesmetano funkcionisanje, kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu i sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Sudija Stepanović od 2013. godine rukovodi, kako voli da istakne, „najvećim sudom na Balkanu“. U tom periodu kroz ovaj sud su prošli, ili se i dalje nalaze, neki od najvećih sudskih postupaka u zemlji – slučaj Darka Šarića, Miroslava Miškovića, ubistvo Slavka Ćuruvije, Jovanjica… I pored toga, Aleksandar Stepanović je do skoro bio nepoznat široj javnosti, neupućenoj u dešavanja unutar srpskog pravosuđa. To se vrlo brzo promenilo.

Prvi nagoveštaj da je predsednik Višeg suda postao politički nepodoban, došao je u formi tabloidnih optužbi za nepotizam i pritisak na medije. A onda je usledio i intervju portalu Krik u kojem je izneo notornu činjenicu da u Srbiji ne postoje optužnice za visoku korupciju. Zagorka Dolovac, republička tužiteljka, kritikovala je njegove „paušalne ocene rada tužilaštva“ dodajući da je problem u sudovima i dugom trajanju postupaka, a ne u tužilaštvu. Predsednik Vučić je izjavio da mu je „drago da je Stepanović tako lepo primljen u zapadnim ambasadama“, poentirajući „toliko o nezavisnosti pravosuđa“. Konačno, oglasio se i Visoki savet sudstva, telo koje po zakonu garantuje i obezbeđuje nezavisnost sudstva, prebacujući mu da svojim „neprimerenim istupom“ podriva poverenje građana u pravosuđe.

Aleksandar Stepanović u razgovoru za Danas odgovara na sve kritike upućene prethodnih dana na njegov račun, objašnjava šta stoji u pozadini tabloidnih udara i ponavlja da stoji iza svake reči koju je ranije izjavljivao.

*Predsednik Srbije je rekao da mu je drago da ste lepo primljeni u zapadnim ambasadama, praktično vas nazivajući izdajnikom. Kako ste to doživeli?

– Ne stidim se svojih kontakata koje ostvarujem sa našim međunarodnim prijateljima, organizacijama i partnerima u Srbiji. Svi ti kontakti se odvijaju pod pokroviteljstvom Vrhovnog kasacionog suda. U pitanju su projekti sa Misijom USAID-a u Srbiji, Delegacijom EU u Srbiji, Svetskom bankom, Misijom OEBS-a u Srbiji, ambasadama SAD, Francuske, Holandije I drugima. To su sve zvanični projekti i ne stoji da od odlazaka u ambasade imam bilo kakvu ličnu korist. Ako nam je cilj da uspostavimo vladavinu prava, a upravo nam to spočitavaju, onda mislim da ova tema zaslužuje dodatno angažovanje svih nas. Naši međunarodni partneri na prvom mestu žele dobro srpskim pravosudnim institucijama u smislu njihovog razvoja i izgradnje kapaciteta. Moj stav je da treba da im budemo zahvalni što pomažu unapređenju vladavine prava i demokratskih vrednosti u Srbiji. Uostalom, za iste ciljeve se deklarativno zalažu i zvaničnici Republike Srbije.

*Da li ste očekivali takvu reakciju predstavnika vlasti na vaš intervju?

– Prošao sam medijsku torturu po matrici koja je već dobro poznata svakome ko ima drugačije mišljenje po bilo kom pitanju. Pritom, u svojim nastupima se isključivo držim tema o pravosuđu i ne bavim se temama koje ulaze u domen politike. Govorim samo o pravosuđu i šta treba da uradimo u toj sferi ukoliko suštinski, a ne samo deklarativno, želimo da postanemo članica Evropske unije. Kao posledicu toga, lepe mi se određene etikete za koje mislim da su potpuno neprimerene, tim pre što i državno rukovodstvo deli isti stav povodom našeg evropskog puta.

*Predsednik je i ranije kritikovao rad institucije koju vodite, označavajući sud odgovornim za to što neki ljudi, konkretno Filip Korać, pripadnik klana Luke Bojovića, nisu osuđeni. Da li takve ocene predstavljaju pritisak na rad suda?

– Nije moj posao kao predsednika suda da objašnjavam predsedniku Republike šta sme, a šta ne sme da radi. Prosto, imamo zakone koji su vrlo jasni. Zakon o uređenju sudova kaže da je radi čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda zabranjeno korišćenje javnog položaja i javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka. Takođe, Zakon o sudijama navodi da su svi državni organi i funkcioneri dužni da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova. Takođe, Zakon o krivičnom postupku (ZKP) kaže da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne dokaže pravosnažnom sudskom odlukom. Konkretno, govorilo se javno o slučaju u kojem je tužilaštvo odustalo od gonjenja i to nema nikakve veze sa sudom. Prosto, tužilaštvo je vodilo istragu, procenilo da nema dovoljno dokaza za podizanje optužnog akta i odustalo je od gonjenja. Po ZKP-u sud u takvom slučaju može samo da obustavi krivični postupak. A našli smo se na stubu javnog srama ničim izazvano, a taj predmet nije ni došao u nadležnost suda.

*Kritikovani ste i zbog oslobađajuće presude Dragoslavu Kosmajcu, čoveku koga je predsednik označio kao najopasnijeg narko dilera.

– Protiv njega je podignuta optužnica koja nema nikakve veze sa trgovinom narkoticima. Ako se dobro sećam, u pitanju je predmet iz domena privrednog kriminala. Da smo podlegli nekakvim pritiscima i javnim komentarima, pa mi bi valjda doneli nekakvu drugačiju odluku. Onda bi tog pokojnog čoveka i osudili. U tom smislu sam veoma ponosan na sudije Višeg suda u Beogradu, na njihov profesionalizam, doslednost i postojanost u trenutku kada javnost kritikuje njihove odluke. Mi smo na dnevnom nivou izloženi kritici kako od provladinih, tako i od nezavisnih medija, i sudije imaju moju podršku kakvu god odluku da donesu, jer su samostalni i autonomni u svom odlučivanju.

*Vaša opaska da u Srbiji ne postoje predmeti visoke korupcije kritikovana je i od strane Visokog saveta sudstva. U saopštenju su istakli da nije vaše da ocenjujete rad tužilaštva, dodajući da svojim izjavama podrivate poverenje u pravosuđe. Da li ste iskoračili izvan svojih nadležnosti tom rečenicom?

– Tada sam odgovarao na pitanje novinara kako doživljavam intervju koji je neposredno pre toga dala republička tužiteljka Zagorka Dolovac jednom dnevnom listu. Tom prilikom izneo sam svoju impresiju, lični stav, da dok čitam intervju republičkog tužioca, stičem utisak da u ovoj zemlji vlada nekakva idila. To nije bila ocena rada republičkog tužioca, budući da to nije u mojoj nadležnosti, već prosto moja impresija, kao građanina. Moje pravo na slobodu misli je zagarantovano i Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Mogao bih i članovima VSS-a da postavim pitanje zašto se nisu bavili izjavom gospođe Dolovac date Večernjim novostima odmah nakon mog intervjua portalu Krik. Ona je u tom intervjuu iznosila opservacije i ocene o radu suda. Kako to da Republička tužiteljka ima slobodu da komentariše ili iznosi određene ocene o radu suda? A predsedniku najvećeg suda na Balkanu se spočitava što je imao hrabrosti, jer u Srbiji za to treba imati hrabrosti, što je izneo lični stav.

*Da li ste, kako vam je to spočitala gospođa Dolovac, u svom intervjuu, dali paušalnu ocenu rada celokupnog tužilaštva?

– Izneo sam ličnu impresiju, koja nije data paušalno. Pored toga što sam predsednik suda, ja sam najpre sudija koji se kao predsednik vanpretresnog veća Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal neposredno susrećem sa strukturom, obimom i kvalitetom optužnih akata koji dolazi iz tužilaštva. Ne mogu da kažem da je sve u redu i da tužilaštva procesuiraju slučajeve visoke korupcije. Odgovorno mogu da ponovim – mi tih predmeta nemamo.

*Visoki savet sudstva je pre objavljivanja saopštenja oštro demantovao da je na prethodnoj sednici bilo govora o vašem intervjuu. Da li ste ispratili ta dešavanja?

– Za to sam saznao iz medija. Najpre su list Danas i portal Nova S objavili da se sprema osuda mog nastupa, da bi VSS to demantovao. A onda su dva dana kasnije izdali upravo takvo saopštenje, demantujući sami sebe. Pritom, to pitanje nisu stavili na dnevni red i otvoreno o njemu diskutovali, već su ga podveli pod tačku „Razno“. Na kraju su ocenili da je moj istup neprimeren i da podriva poverenje građana u pravosuđe. Naime, Komunikaciona strategija Visokog saveta sudstva kao jedan od ciljeva navodi proaktivnu komunikaciju portparola i predsednika sudova sa medijima. Čak je i vršilac funkcije predsednika VSS-a sudija Dragomir Milojević u više navrata isticao da sudije moraju biti otvorenije prema medijima.

*Očekujete li neke posledice? Vama mandat traje do 2023. godine.

– U VSS-u su, nakon formiranja nove skupštinske većine, ušli novi politički predstavnici, a ostali članovi su zauzeli jedan pomirljiv stav. Stvarno ne znam šta može da se dogodi u budućnosti. Svoj posao radim profesionalno, odgovorno, savesno u skladu sa zakonom i na prvom mestu u interesu građana. U tom smislu ne vidim nijedan opravdani razlog zbog čega bi moj mandat bio nasilno prekinut, a razlog za smenu ne bi smeo da bude otvoreno iznošenje mišljenja i stavova u zemlji koja pretenduje da postane članica Evropske unije.

*Zbog čega ranije niste izlazili u javnost sa svojim stavovima o pitanjima vezana za pravosuđe?

– Svoje mišljenje o tim pitanjima iznosim godinama unazad. Ali izgleda da do skoro to javnosti nije bilo interesantno. Prošle godine na skupu pod pokroviteljstvom Misije OEBS-a u Srbiji ukazao sam da sudovi u Srbiji poslednjih desetak godina nisu dobili podršku za raspisivanje konkursa za sudijske pripravnike. Rekao sam da ćemo zbog toga doći u situaciju da u narednih pet godina ostanemo bez pravosudnog podmlatka i da se dovodi u pitanje ko će da odlučuje o našim pravima i slobodama u budućnosti. Što se tiče intervjua u medijima, ja ne mogu da odredim novinarima šta da me pitaju. Oni zatraže intervju, portparol ga zakaže i onda postave pitanja koja njihovu publiku interesuju.

*Hoćete da kažete da vas niko nije pitao o stanju u pravosuđu?

– Jeste, ali to nije bilo medijski propraćeno. Tokom vanrednog stanja, primera radi, novinarka Blica me je pitala šta mislim o „skajp suđenjima“. Tom prilikom sam rekao da smatram da se time dovodi u pitanje načelo neposrednosti pred prvostepenim sudom i ugrožavaju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, budući da je takva mogućnost, u samo izuzetnim slučajevima, jedino propisana u postupku pred žalbenim sudom. U dnevnom listu Politika ukazao sam da je za zatvaranje Poglavlja 23 potrebno jačati društvenu svest i to tako da postoji podela, a ne jedinstvo vlasti i da su sudovi tu da primenjuju i sprovode zakone koji moraju biti jednaki za sve, kao i da je važno uspostaviti veću koordinaciju između nadležnih državnih organa u različitim fazama krivičnog postupka, kako su to i ukazali nezavisni stručnjaci pri izradi izveštaja za Evropsku komisiju. O permanentnoj opterećenosti rada Višeg suda u Beogradu govorio sam u svom predlogu za dopunu radnog teksta Strategije razvoja pravosuđa 2020-2025. godine, kada sam ukazao i na mere kojima se ta opterećenost može prevazići. Ovaj predlog jednoglasno je podržan od strane svih članova radne grupe, kako od strane vladinog tako i nevladinog sektora i isti je inkorporiran u Strategiju.

*Tvrdite da iste stvari govorite već godinama. Zbog čega ste onda tek od nedavno počeli da budete predmet interesovanja tabloida?

– Mislim da se promenilo to da sam izneo svoj stav o javnom komentarisanju nepravosnažnih sudskih postupaka i istakao da to predstavlja mešanje u rad pravosuđa. Članci u tablodnim novinama imaju za cilj diskreditaciju predstavnika pravosuđa i neku vrstu zastrašivanja da o tome ne treba javno govoriti. Te napade vezujem i za pojedine odluke koje donosimo u predmetima koji se odnose na učesnike političkog života. Konkretno, moje kolege su šest ili sedam dana bile tema tabloida kada su donele meru zabrane jednom listu da publikuje tvrdnje da je gospodin Đilas učestvovao u zaveri da se ubije predsednik Republike. Ono kroz šta su oni prolazili zbog te odluke je u najmanju ruku skandalozno, budući da su sudije samo radile svoj posao. Takođe, jedan od tih tekstova o meni objavljen je dan nakon što je Viši sud u građanskoj materiji doneo odluku protiv bivše supruge predsednika Republike i vlasnika televizije Pink, nalazeći da su objavljivali neistine o maloletnom licu. Mi smo na neke od tih tekstova odgovarali objavljivanjem saopštenja. Šta ja, kao predsednik suda, mogu više od toga da učinim? Vi imate Visoki savet sudstva koji bi trebalo da reaguje u takvim slučajevima, ali oni nisu našli za shodno da to i urade. Ali su zato izdali saopštenje smatrajući da je moja izjava novinarima portala KRIK neprimerena.

Bez komunikacije sa novom ministarkom

*Da li ste upoznali novu ministarku pravde?

– Nisam ostvario nikakvu komunikaciju sa novom ministarkom pravde. Valjda ona smatra da ne treba da razgovara sa predsednikom najvećeg suda u zemlji u kojem se nalaze Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, Odeljenje za ratne zločine, sajber kriminal…

Neću se kandidovati za predsednika Vrhovnog kasacionog suda

*Nedavno je raspisan konkurs za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Da li ćete se prijaviti?

– Ne. Nikada nisam imao takve ambicije. Postojali su neki zlonamerni komentari u tom pravcu, koje je javno izneo advokat Vladimir Gajić. Njega jako uvažavam kao profesionalca iz sudnice, ali je izneo grubu neistinu. Ja njega razumem, on je čovek u politici, ali mislim da to nije fer. Nalazim se u mandatu, a ovo je najveći sud na Balkanu. Započeli smo brojne procese u Višem sudu. Patili smo od hronične preopterećenosti, što se odražavalo na efikasnost postupaka i dostupnost pravde građanima. To smo dramatično popravili i sveli trenutnu dužinu postupaka na razumnu meru. Danas prosečna dužina trajanja građanskih postupaka je 18 meseci, krivičnih je još kraća, oko 12. Trenutno radimo na promociji medijacije uz podršku Delegacije EU u Srbiji, transparentnost rada suda nam je takođe jedan od visokih prioriteta. Krajem januara 2021. godine očekujem da uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji bude realizovan jedan važan projekat omogućavanja svedočenja putem video veze. Koristi od ovoga će biti višestruke. Žrtve zločina će moći da svedoče iz zasebne prostorije čime će se sprečiti sekundarna viktimizacija, a i dodatno ćemo poboljšati efikasnost postupka, jer neće biti neophodno da neko dolazi iz udaljenih delova Srbije do Beograda da bi neposredno svedočio. To su sve stvari koje sam zacrtao svojim Programom rada prilikom kandidovanja za predsednika ovog suda i mislim da ne bi bilo fer prema mojim kolegama i beogradskom pravosuđu da sve to napustim i prijavim se za poziciju predsednika VKS, što mi, ponavljam, nikada nije ni bila ambicija. Uostalom, tako nešto bi bilo zaista pretenciozno. Ja sam među najmlađima kolegama u tom kolektivu, izabran sam pre dve godine i još uvek nisam postupao, a u tom sudu ima puno ljudi sa iskustvom koje izuzetno cenim.

O Šariću, Ćuruviji i Lazareviću

*Zbog čega je postupak koji se vodi protiv Darka Šarića trajao duže od deset godina?

– Sudsko veće je prvostepenu odluku donelo 2015. godine. Nakon toga, ta odluka je bila gotovo dve godine po žalbi u Apelacionom sudu. Pošto su vratili predmet, sudsko veće je novu odluku donelo krajem decembra 2018. godine. Tek nedavno smo dobili pravosnažnu presudu u ovom postupku, a Višem sudu se spočitava da je deset godina trajao postupak, iako niko ne pominje da je prva optužnica podignuta 2010. godine, da je još četiri podignuto 2011. godine, a potom i poslednja 2012. godine. Ne kažem da je reč o postupku koji je trajao kratak period, ali imajući u vidu neke druge postupke, koji i dalje traju, mislim da je predsednik veća uložio veliki psihofizički napor da postupak okonča. U ovom postupku je prvobitno bilo blizu 40 učesnika, a veoma često je dolazilo do odlaganja glavnih pretresa iz razloga koji su dolazili od strane odbrane. Napominjem da do odlaganja glavnih pretresa nije došlo od strane tužilaštva, kao ni od strane suda.

*Kada može da se očekuje ponovna presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije?

– Morate da budete objektivni. Događaj povodom kog se vodi postupak se dogodio na Uskrs 1999. godine. Moje kolege su formalno, kao potvrđenu optužnicu, predmet dobili 2015. godine. Saslušano je više od 100 svedoka. Pritom, reč je o svedocima koji su bivši nosioci najviših državnih funkcija, bivši rukovodioci Državne bezbednosti, glavni i odgovorni urednici medija… Pretresi su zakazivani veoma ažurno, imali smo više od 90 glavnih pretresa. Uz sve to, postupak je trajao četiri godine. Ukoliko su smatrali da je presuda manjkava, veće Apelacionog suda je moglo da otvori pretres, otkloni nedostatke i da okonča postupak. Umesto toga, oni su nam ponovo vratili predmet i kolege su u najkraćem roku ponovo počele sa suđenjem. Tu su se vrlo brzo očekivale završne reči, ali smo efektno izgubili dva meseca usled situacije sa epidemijom, ali to su već objektivni razlozi. Lično smatram da bi u ponovljenom postupku pred ovim sudom predmet verovatno već bio okončan.

*Zbog čega su u postupku koji se vodio protiv Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića, izbačeni glavni dokazi tužilaštva?

– Taj predmet je pravosnažno okončan. Moja saznanja, kao predsednika suda su iz medija da je postupajući sudija izdvojio neke dokaze pod obrazloženjem da nisu bili prikupljeni u skladu sa zakonom. Više od toga ne znam, budući da nikada nisam učestvovao u navedenom postupku. Uloga predsednika je da podrži svoje sudije u njihovim odlukama. Ako je i bilo kršenja nekog zakona od strane sudije, time treba da se bave nadležne institucije. Uostalom, ta presuda je bila potvrđena od strane Apelacionog suda.

Čestitka

Poželeo bih Vašim čitaocima ali i građanima Republike Srbije zdraviju, spokojniju i srećnu Novu 2021. godinu!