Foto: Privatna arhivaNošenje zaštitnih maski statistički beznačajno sprečava zaražavanje koronom, odnosno nema uticaja na stopu infekcije od kovida 19. Korišćenje tih maski u opštoj populaciji, kako u zatvorenom tako i na otvorenom prostoru, nije se pokazalo delotvornim u sprečavanju kovida, kaže Aleksandar Višnjić, profesor Medicinskog fakulteta i lekar Centra za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite pri Institutu za javno zdravlje u Nišu.
Ovakva ocena je jedan od ključnih zaključaka studije o efikasnosti preventivnih epidemioloških mera u Srbiji, koju je Višnjić predstavio na četvrtom Kongresu socijalne medicine „Javno zdravlje (Zaštita i unapređenje zdravlja stanovništva)“, održanom ovog meseca u Beogradu.
Studija je rezultat anketiranja 1035 građana Nišavskog i Topličkog okruga koji su se PCR testirali u niškom Institutu za javno zdravlje, a koje je sprovedeno u poslednja tri meseca prošle godine.
Istraživanje je realizovao tim lekara sa tog Instituta i nastavnika Medicinskog fakulteta Niš.
Od 1035 testiranih ispitanika, njih 605 bilo je pozitivno na korona virus, a 405 negativnih.
Na pitanje: da li uvek nosite zaštitne maske, 527 (50,9 odsto) ispitanika je odgovorilo pozitivno, a 508 (49,1 odsto) negativno.
Odnos broja zaraženih među onima koji nose maske i onima koji to ne čine je bezmalo isti.
U grupi koja stalno nosi maske inficiralo se skoro dve trećine ispitanika (njih 327), a u grupi koja uopšte ne nosi maske nekoliko procenata manje (303).
„Naša analiza je pokazala da je, za razliku od maski, delotvornost drugih preventivnih mera koje je država ustanovila bitnije veća. Održavanje fizičke distance, izbegavanje gužve i higijena ruku jesu zaštitni faktor u sprečavanju širenja zaraze i epidemije“, kaže Višnjić.
Prema istraživanju, veliki broj ispitanika drži do higijene ruku (njih 85,5 odsto) i izbegava mesta sa gužvom (85 odsto), a značajnije manji broj vodi računa o fizičkoj distanci (52,3 odsto).
Među ispitanima koji ne vode računa o higijeni ruku (njih 119) inficiralo se čak 76 odsto, a među onima koji ne drže fizičku distancu (494) još i više- 80 odsto.
Od 155 ispitanika koji su se izjasnili da ne izbegavaju mesta sa gužvom zarazilo se i svih 85 odsto.
„Ustanovili smo, takođe, da su ljudi koji su se više bojali zaraze korona virusom imali veću verovatnoću da će je dobiti. Moguće je da se ovaj naizgled nesvakidašnji nalaz može povezati sa psihosomatskom reakcijom i takozvanom infodemijom. Naime, internet i nove informacijske i komunikacijske tehnologije omogućile su veliki napredak u organizaciji i pružanju zdravstvenih usluga, veći pristup zdravstvenim informacijama… Nažalost, iste tehnologije se koriste i za širenje dezinformacija, glasina i teorija zavere. Tokom pandemije, ta velika količina informacija- tačnih i netačnih, koje dolaze iz različitih izvora- pouzdanih i nepouzdanih, izaziva infodemiju, odnosno brzo širenje velikog broja najrazličitijih informacija koje ljudima otežavaju donošenje ispravnih odluka“, kaže Višnjić.
On dodaje da ova studija ima ograničenja- nisu razmatrane vrste zaštitnih maski, ispitanici su sa jednog geografskog područja, period ispitivanja je samo tri meseca.
Ali, njen prevashodni cilj je da kod zdravstvenih vlasti „otvori pitanje opravdanosti nošenja maski u opštoj populaciji“, tim pre što postoji veliki broj studija koje dokazuju da su maske bitan i efiksan faktor u suzbijanju korona virusa i epidemije.
Pitanja
Ispitanici su popunjavali upitnik sa grupom pitanja o polu, starosti, stepenu obrazovanja, bračnom statusu i mesečnim prihodima domaćinstva.
Zatim, procenjivali su vlastito zdravlje i lični rizik od zaraze kovidom, izjašnjavali da li imaju propratne bolesti i procenjivali da li imaju dovoljno informacija o kovidu.
Poslednji set pitanja odnosio se na poštovanje preventivnih mera- nošenje zaštitnih maski, izbegavanje masovnih skupova, fizičke distance i higijene ruku.
Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija?
U studiji se podseća da Svetska zdravstvena organizacija smatra da korištenje maske nije dovoljno za pružanje adekvatne zaštite od kovida, te bi maske trebalo koristiti kao deo seta mera.
SZO i dalje savetuje da medicinsku masku u prisustvu drugih obavezno treba da nosi svako za koga se sumnja ili je potvrđeno da ima kovid ili čeka rezultate testova na virus.
U zdravstvenim ustanovama SZO preporučuje da medicinski radnici koji zbrinjavaju sumnjive ili potvrđene kovid pacijente nose masku, uz drugu zaštitnu opremu.
Najzad, SZO savetuje da građani treba da nose nemedicinske maske u zatvorenom prostoru ili u spoljašnjem okruženju u kojem ne može biti distance od jednog metra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
