Vučić zarad jednog čoveka žrtvuje ceo bezbednosni sistem: Koje posledice će ostanak Vulina imati na međunarodnu saradnju BIA?

Saradnja srpskih i američkih obaveštajnih agencija, koje su već neko vreme “duboko zamrznute”, ovim činom praktično prestaju, smatra sagovornik Danasa.

Opisujući posledice prekida saradnje između BIA i američkih agencija, Momir Stojanović, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije, navodi da su one mnogo ozbiljnije nego što se misli.

– Odluka da se Vulin zadrži na čelu BIA direktno ugrožava bezbednost zemlje. Obaveštajne agencije na dnevnom nivou razmenjuju veliki broj bitnih informacija. Samo u SAD postoji više od deset obaveštajnih agencija, a njihova baza međunarodih terorističkih grupa je bez presedana. Zbog Vulina, naša obaveštajna agencija ostaće uskraćena za veliki broj tih značajnih informacija, navodi Stojanović.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije koji je kratko naveo da je i on devedesetih godina bio pod američkim sankcijama i da ga je “bilo baš briga”, Stojanović ističe da je Aleksandar Vučić odlučio da zarad Aleksandra Vulina žrtvuje celokupan bezbednosni sistem.

– Vučić se ne odriče nijednog svog čoveka, jer ne može to sebi da priušti. Dobro zna da bi odricanje od jednog saradnika iz neposrednog okruženja bio početak kraja. Zato je odlučio da zarad jednog čoveka uruši celokupni bezbednosni sistem, ističe Stojanović.

I iako se sankcije odnose na Vulina, naglašava Stojanović, on je ovde najmanje bitan.

– Ovo je šamar državi. To je čovek koji je pre direktora BIA, bio na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane. U svakoj demokratskoj zemlji bi on momentalno bio smenjen i pokrenuta istraga. Da ne spominjem da bi i opstanak vladajuće većine bio doveden u pitanje, kaže Stojanović.

Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista, krajem prošle godine imenovan je na mesto direktora BIA, zamenivši funkciju sa Bratislavnom Gašićem koji je postao ministar unutrašnjih poslova.

Već u januaru ove godine, u javnost je procureo deo razgovora ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, tokom kojeg je rečeno da će zbog Vulinovog imenovanja saradnja sa američkim obaveštajnim agencijama u narednom periodu biti “duboko zamrznuta”.

Vulin nikada nije krio svoje proruske stavove, a odluka o sankcijama usledila je nedugo nakon što je otkriveno da je učestvovao na bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.

Krajem 2021. godine, ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza je tvrdio da je Vulin, tada sa pozicije ministra unutrašnjih poslova, o sastanku ruskih opozicionara u Beogradu informisao šefa Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa. Kara-Murza je nedavno osuđen na 25 godina zatvora zbog izdaje i kritiku ruske invazije na Ukrajinu.

Kako se navodi u odluci Ministarstva finansija SAD, Aleksandar Vulin umešan je u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne aktivnosti povezane sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.

„Ovom odlukom se Aleksandar Vulin smatra odgovornim za koruptivna i destabilizujuća dela koja su takođe omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu“, navodi se u saopštenju koje objavio podsekretar Ministarstva finansija SAD Brajan E. Nelson.

Dve grupe u Agenciji

Upitan o tome kako će zaposleni u Bezbednosno-informativnoj agenciji reagovati na vest da im je direktor stavljen pod sankcije američke administracije, Momir Stojanović ističe da je atmosfera među zaposlenima u BIA već duže vreme jako loša.

“Grubo govoreći, u Agenciji postoje dve grupe ljudi. U jednoj su profesionalnci, ljudi školovani za taj posao koji su se time bavili duže vreme. Oni imaju veoma negativno mišljenje o načinu na koji se rukovodi Agencijom, ali ne žele da se zameraju, pa se povlače u sebe. S druge strane, od 2016. godine, u Agenciji je zaposlen veliki broj ljudi bliskih državnim funkcionerima. To su nekvalifikovani ljudi koji veze sa tim poslom nemaju i oni nemaju zamerke ni na jedan potez vlasti”, kaže Stojanović.