„Moja mama glasa za Vučića. Ona je danas broj“

Ona je broj, a nekoj drugoj mami su rekli da mora da se postara da taj broj za jedan dan pređe više od 700 kilometara i stoji u gužvi nekoliko sati. Mamini šefovi su pravili spiskove. Zamolila me da ne dramim i ne „pišem tamo po novinama“ jer nije lako nikom i ne želi da se izdvaja.

Moja mama glasa za Vučića. Gotovo otkad znam za sebe. Zbog njega, ona, s prezimenom koje se ne završava na „ić“, glasala je svojevremeno i za radikale, a ne moram, niti želim da objašnjavam retoriku desničara u ovom gradu devedesetih i ophođenje prema ljudima čije se prezime završava na „ov“. Osim komšije radikala čika Pere, on nas je gotivio.

I tata glasa za Vučića. Tata je glasao i za Slobu, pa je morao u rat, sad mu je verovatno dovoljno to što nije rat. Ja i tata ne smemo da pričamo o tome jer se uvek posvađamo.

Mama je glasala za Vučića i dok je s tatom podizala četvrto dete, s jednom platom. Dala je Republici Srbiji tri građanke i jednog građanina. Od vlasti koja potencira povećanje nataliteta, mama je dobila jedno veliko ništa, uz bonus u vidu šake lekova i narušenog zdravlja. Tata je dobio decu koja se boje za budućnost u njegovoj zemlji i svađaju s njim kad gledaju Skupštinu. Možda od te galame ne čuje da ga bez obzira na sve volimo.

Mama je glasala za Vučića i kad je radila po 48 sati nedeljno za 30.000 dinara i nije se žalila na njega, dok se on tom fabrikom hvalio. Žalila se na bolove u leđima. Sad ima diskus herniju i ponekad ne može da hoda. Glasala je za njega i kad je ostajala bez zdravstvenog osiguranja zbog raznih kombinacija s ugovorima koje pravi kompanija kojom se on hvali, u trenucima kad joj srce nije baš radilo kako treba.

Autor ovog teksta je saradnik portala Nova.rs, ali iz razumljivih razloga nije želeo da mu se objavi ime.

Tekst u celosti čitajte na portalu Nova.rs

Sve informacije u vezi sa mitingom SNS pratite u Danasovom BLOGU.