Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim čestim obraćanjima javnosti,322 puta za 11 meseci 2024. godine, uspostavio je medijsku strategiju koja, prema rečima naših sagovornika, urušava integritet institucija i legitimiše ličnu vlast.
Dok Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja ocenjuje da ovakav populistički model proizvodi političku apatiju, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić upozorava na stvaranje kulta ličnosti i opasne društvene podele.
Sagovornici Danasa ističu i da su studentski protesti i alternativni izvori informisanja počeli da urušavaju ovu strategiju, za šta, kako tvrde, Vučić nema rešenje.
Istinomer obraćanja predsenika Srbije na TV ekranima prati tek od prošle godine, pa tako postoji podatak da je u 2023. Aleksandar Vučić imao 304 direktna obraćanja putem televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Pored toga što se često lično pojavljuje na televiziji, prema podacima BIRODI-ja, Vučić je politički akter koji se ubedljivo najviše pominje u informativnim emisijama na raznim televizijskim kanalima.
Kako navodi BIRODI, od 1.1.2024. do 24.12.2024. Aleksandar Vučić je od svih MTS kanala najviše pominjan na TV Informer.
Od 34.690 puta na ovom kablovskom kanalu predsendik Srbje je pomenut 20.288 puta, što je 58 odsto svih pominjanja.
Televizija sa nacionalnom frekvencijom koja ga je u svom dnevniku najviše pominjala je TV Pink sa 3.789 pominjanja za skoro godinu dana.
„Televizije na kojima Vučić dominira, Pink i Informer, su saučesnici u promociji neustavnog ponašanja predsednika Republike, koji obavlja aktivnosti koje su suprotne članu 112. Ustava Republike Srbije, odnosno preduzima nadležnosti Vlade Republike Srbije koje su definisane po Ustavu, član 123“, kaže za Danas direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović.
Kako dodaje, ono što se krije iza 322 obraćanja za 11 meseci 2024. godine je „uspostavljanje industrije populizma koja ima za cilj da uruši integritet institucija i vladavinu prava, a da legitimiše ličnu vlast, odnosno da građane stavi u svojevrsnu političku apatiju“.
Gavrilović smatra da je ovakav sistem funkcionisao sve do studentskih protesta kada su „deca srednje klase“ ustala i krenula u borbu protiv Vučićevog sistema.
„Vučić je sada u borbi protiv studenata, koji kvare njegov sistem i nezakonite i neustavne produkcije legitimiteta vlasti gde su ključni elementi RTS i REM. REM se nikada nije mešao u svoj posao, a članovi Saveta REM-a su za to dobijali honorare. Dakle, članovi Saveta REM-a su primali platu, a da nisu radili svoj posao“, kaže Gavrilović.
Navodi i da su manjkavosti u radu REM-a potvrdili i izveštaji međunarodnih organizacija, Ujedinjenih nacija, Evropske komisije i ODIHR-a.
„Možemo reći da sa jedne strane imamo neustavno delovanje medija, a sa druge strane regulatora koji to ne sankcioniše“, kaže Gavrilović.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić ocenio je da su više od 300 direktnih pojavljivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na televizijama tokom 2024. godine samo deo njegovog širokog medijskog repertoara.
„Tu su još prilozi o njegovim aktivnostima i izjavama, pa komentari analitičara o njegovim postupcima i slično. Sve ono što je potrebno da se izgradi kult ličnosti. Barem među onima nenaučenima da razmišljaju svojom glavom, da saberu dva i dva i koji gledaju pre svega propagandne kanale sa nacionalnom frekvencijom, a takvi su svi odreda. Izgleda da nam je onaj prilog u kojem Vučić izlazi iz frižidera najavio sudbinu: Vučić uz svaki zalogaj i udisaj“, kaže Cvejić.
On je upozorio da ključni problem leži u onome što predsednik priča, što je posebno došlo do izražaja u najnovijem javnom pozivu Vučića, tokom jednog gostovanja na televiziji da se posetioci iz Hrvatske izbace iz Srbije.
„Ova izjava predstavlja izuzetno opasan čin koji potencijalno ugrožava bezbednost svih gostiju Beograda i ukazuje da je njegov politički rezon potpuno resetovan na radikalska podešavanja. Vučiću konstantno treba neki neprijatelj, po mogućstvu neki kojeg može da pobedi u svojim izjavama i TV predstavama. Od studenata je izgubio sa 10:0, od demokratski orijentisanih građana je izgubio službenim rezultatom, pa sad iz svog mračnog imaginarijuma izvlači nekoliko studenata iz Hrvatske da bi ih ubedljivo porazio svojim otužnim naklapanjima o herojskoj huliganskoj mladosti“, navodi Cvejić.
On smatra da je Vučićeva medijska strategija, koja se oslanja na kontrolu svih elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom i gotovo svih štampanih medija, dovela do dubokih društvenih podela.
„Na opozicione stranke i političare se obrušava sa posebnim žarom, ali veći problem od toga je što je ljudima potpuno ogadio politiku i trajno umanjio kapacitet političkog predstavljanja kroz uređeni politički sistem. Uz njegov trud u srpskoj politici nije ostalo gotovo ništa od plemenitosti i vrline, nego samo stereotipi o „prljavoj politici“ i „nesposobnoj opoziciji“. Ruku na srce, tome su prilično doprineli i oni koji su na vlasti bili pre njega“, ocenjuje Cvejić.
Međutim, naš sagovornik naglašava da su studentski protesti i alternativni izvori informisanja pokazali da autoritarna politička kultura može biti prevaziđena.
„Ipak, treba naglasiti da su studentski protesti pokazali da porodično vaspitanje i alternativni kanali informisanja, pre svih Internet, mogu da kompenzuju autoritarnu političku kulturu i slabe političke institucije i to je ono za šta Vučić nema rešenje. Mislio je da je svojim socijalnim inženjeringom stvorio društvo koje ga gotovo bezrezervno podržava, a sada shvata da ga veliki broj građana Srbije (više) ne podržava. Što bi rekli studenti, kenselovan je“, kaže Cvejić.
Prema njegovim rečima, Vučićevo insistiranje na tome da želi da se upiše u istoriju, dodatno oslikava njegovu frustraciju trenutnom situacijom.
„Njegovo ponovljeno insistiranje poslednjih dana na tome da želi da se upiše u istoriju pokazuje njegovu frustraciju realnom mogućnošću da će se u istoriju upisati kao nasilnik i vođa korupcionaške klike, a ne kao vizionar i graditelj. Glavni junak teatra apsurda se vraća u stvarni život“, zaključuje Cvejić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.