Aleksandar Vulin: Tetkin zet

Doduše, tetka je sa suprugine strane, a i nije podatak o njoj objavio levičar Vulin u napadu iskrenosti kakav dolikuje Če Gevarinom sledbeniku. Ne zna kako bi Če Gevara reagovao da je podatak o tolikom njegovom novcu objavio neki istraživački portal, ali ministar Vulin je odmah spremno uzvratio da urednik Krika uzima drogu, valjda poreklom iz Latinske Amerike.

Od Vulina koji je više od 20 godina u srcu visokih medijsko-političkih operacija – od Kolor pres grupe Roberta Čobana do Pink imperije Željka Mitrovića – očekivalo se neko smelije objašnjenje. Dobra tetka koja pomaže top političarima u Srbiji već je ušla u legendu, zahvaljujući Božidaru Đeliću i njegovom spavanju na tetkinom kauču. Ima razlike ipak, jer prva pomisao na Vulinovu dobru tetku je nekadašnja šefica njegove druge partije JUL Mira Marković. Prva mu je bila SK-Pokret za Jugoslaviju, treća Partija demokratskih socijalista, a sadašnji Pokret socijalista mu je četvrti po redu. Ova „partija borbene levice“ nedavno je morala da objašnjava da jedan kosovski funkcioner nije ustvari njen član, nakon što mu je rođeni brat uhapšen u službenom autu Vulinovog prethodnog ministarstva, pod sumnjom da diluje narkotike.

Ali, nisu samo droga, borba protiv fašista i ustaša, a za Kosovo, obeležili ovu Vulinovu godinu – postao je i ministar odbrane, a da pritom nije služio vojsku, mada neguje armi-stil oblačenja. Negovao ga je i kada su ga prištinske vlasti proterivale dok je vodio Kancelariju za KiM, od kada su upamćene nabavke od milion evra bez tendera. Prilika da u armi stilu trijumfuje biće kada stignu naručeni ruski migovi. Možda će to biti prenošeno na sajtu vulin.rs – „jedinstveno mesto na kome se objektivno i faktografski prate sve državničke aktivnosti Aleksandra Vulina, ministra odbrane“. „Slavili su krsne slave Srbi u doba i nedoba, pa su tako među razrušenim kućama Kinšase, zaklali, i prolećne jaganjce na ražnjevima ispekli“, ovo je rečenica iz Vulinovog romana „Opadanje“ u kome opisuje katarzično iskustvo majora Bele legije Srđana Maleševića u ratnom vihoru u Zairu. Napisao je Vulin i više drugih knjiga, a za pomenuto delo ne zna se da li ga je inspirisao kratki boravak u zatvoru zbog učešća u nemirima prilikom hapšenja Veselina Šljivančanina. Možda tetka u Kanadi zna više, za očekivati je da je pročitala zetove knjige.