Aleksandra Ćuk: Zvezda i nervi

Previdela sam, u trenutku potrebe da istaknem njen lik i delo, da za istu titulu može da konkuriše sigurno još nekoliko članova Danasove redakcije.

Ostajem, međutim, pri tome da je Ćuk pojmu filmske zvezde najbliža, bar od nas u kulturi, iz već opisanih razloga – lepa je, pametna i hirovita.

Ovo poslednje kuluk je za svakog urednika, ali nemerljiva prednost za medij u kome dati novinar radi, posebno za segment kulture u kome se neretko sreće sa istim takvim vedetama iz sveta umetnosti.

Jer, potrebna je zvezda da bi znala kako da se sa zvezdom ophodi – da zna da izrazi divljenje, ali i sačuva granicu sopstvenog dostojanstva pa i sujete, koju ni najzvezadniji sagovornik, ako mu je namera rđava, ne može da pređe.

Ovo zapravo ima mnogo veze i sa onom fluidnom, a suštinski važnom odrednicom ovog poziva – tzv. novinarskim nervom.

Koji, osim sposobnosti da se prepozna šta je važna tema i ko je relevantan sagovornik, podrazumava i veštinu da se dođe do onoga što se prećutkuje ili čak krije.

Štaviše, kako je to neko lucidno definisao – upravo to je novinarstvo samo.

A Aleksandra će vam reći da ona sebe i ne smatra novinarkom, jer misli da tome nije dorasla i da se oduvek najviše plašila da se bavi upravo onim što tako odlično radi – pisanjem.

I ta nesamouverenost, sumnja i potreba da se oslušnu mišljenja drugih, osobine tako retke u današnje doba sveopšte vere u sebe, svoja „znanja“ i „stavove“, odlika je mislećeg i osetljivog bića.

Te osobine i sposobnost da opaža i uočava najzanimljivije detalje, te veština „prevođenja“ doživljenog u pisanu formu u koju uspeva da pretoči i one anegdote koje najbolje zvuče kazane usmeno, mogu se videti u Aleksandrinim reportažama, ali i u intervjuima, pa čak i u ozbiljnim novinarskim temama i „pukim“ izveštajima.

Ništa, međutim, u Aleksandrinim tekstovima nije „puko“ – od pomenutih „kraljevskih“ formi žurnalizma do onih nepotpisanih, a u kojima sa sigurnošću može prepoznati njen pečat.

Aleksandra je inače žena u najboljim godinama, nesvršena istoričarka umetnosti (svi najbolji novinari su nesvršeni studenti nečeg, reče jednom neko i bi u pravu), nesuđena glumica, psihoanalitičarka iz hobija, ljubiteljka pasa, posebno svog Bonga, kao i slatkiša, dobra kćer, koleginica koja ne ostavlja na cedilu, i požrtvovan, odan i dobar drug.