Aleksandro Kralj: Huliganska meta

nanevši lakše telesne povrede i teške psihičke traume nedužnim sportistima, čak ni revnosniji ljubitelji ovog sporta nikada ne bi znali da najviše stradali Aleksandro Kralj brani mrežu crveno-belih. Barem ne u Srbiji, jer su golmana iz Crne Gore tek tuđa agresija i etnički motivisana mržnja preko noći učinili poznatim na prostorima eks Jugoslavije. Pa i šire, pošto je snimak njegovog izvlačenja iz hladnog mora obišao svet.

– Nema veze što su mi ostala dva mobilna u kafiću, nije problem čak ni polomljen nos, koliko neke druge stvari… Imam ćerku od četiri meseca, ženu… Rekao sam da sam Crnogorac, branio se tim rečima u afektu, a u isto vreme govorio ko sam i šta sam da znaju ako me ubiju, koga su ubili. Trčao sam, kada sam vidio jednog da ide na mene nožem, na sreću okliznuo se i samo me zakačio po nozi. Kad sam shvatio da nemam izbora, jedino rešenje mi je bilo da skočim u vodu. Tada su krenuli da me gađaju kamenicama, vikali „četnik“ i tražili da skinem sve sa sebe. Najviše me zabolelo što su me posle vređali obični ljudi. Mislio sam na porodicu i samo sam hteo da spasem živu glavu – prepričavao je na sva zvona strašan događaj sa jadranske rive 28-godišnji prvotimac beogradske ekipe.

Kralj je rođen u Kotoru, gde je i počeo da se bavi vaterpolom, da bi u matičnom Primorcu proveo veći deo karijere. Pre dolaska u Crvenu zvezdu nosio je i kapicu konkurentske Budve, a sve do stasavanja za seniorsku reprezentaciju redovno je pozivan u selekcije mlađih kategorija. Štaviše, osvojio je jednu titulu evropskog prvaka i vicešampionsku medalju na juniorskom prvenstvu sveta. Taj kontinuitet je kasnije prekinut, pa je bio u protokolu svega dve utakmice A tima. Ovo mu je druga odiseja među crveno-belima, a gde god je igrao upamtili su ga kao pozitivnog i miroljubivog čoveka.