Aleksin „NSU princ“ nostalgije

Vlasnik popularnog „princa“ Aleksa Čukić (55) iz Novog Beograda boravi kod prijatelja u Banji Koviljači, gde sa ponosom pokazuje svoja kola. Kaže da ga i ovdašnji saobraćajci često zaustavljaju, ne zbog prekršaja, već pre svega da bi pogledali ovaj neobičan automobil, koji je u bivšoj Jugoslaviji posebno bio popularan šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Aleksin „princ“ je proizveden u februaru 1968, kada je i stigao u porodicu Čukić iz tadašnje sarajevske fabrike „Unis“ koja je bila ekskluzivni distributer ovog vozila, čija je zemlja porekla Nemačka. – Otac ga je platio tadašnjih 2,5 miliona dinara, što je u to vreme bila veoma visoka cena. Ali, isplatio se, svakako, jer se pokazao kao dobar i siguran automobil. Proputovali smo sa njim čitavu nekadašnju Jugoslaviju i dobar deo Evrope – priča Aleksa. Sa ponosom ističe da njegov „princ“ može za 13 sekundi da „poleti“ i dostigne ubrzanje do 100 kilometara na sat.

Aleksa, koji je po zanimanju mašinski tehničar, priseća se i onih srećnijih vremena, kada je kao mladić sa svojim društvom mogao da sedne u auto i ode čak do Zagreba u noćni provod.

Zanimljivo da sve ovo vreme, koliko ga koriste Čukići, „princ“ nijednom nije zbog kvara stao na putu, što deluje skoro neverovatno. Garažiran je preko trideset godina, tek prošle godine motor mu je prvi put zamenjen, a delovi za generalku motora nabavljeni su iz Nemačke. Prilikom ugradnje novog motora, montiran je i originalni NSUV uljni trkački hladnjak za ulje, kojim je poboljšano hlađenje. Aleksa posebno podvlači da je za dobro stanje auta svakako najzaslužniji automehaničar Milorad Milošević, koji o njemu brine od 1970. godine. Ovakvih automobila u voznom stanju je svega pet-šest u Beogradu, a u celoj Srbiji, prema Aleksinoj proceni, vozi se ne više od 20.

Ni govora o prodaji

Na pitanje da li je auto na prodaju, Aleksa odgovara odrečno, uz opasku da ne postoji cena koja bi ga odvojila od omiljenog auta. – Mogu da ga vide, da se slikaju sa njim, ali ništa više od toga. Možda sam i previše sentimentalan, ali toliko dugo nam je ovaj auto dobro služio da nemam srca da ga sada prodam – kaže Aleksa Čukić.