Alen Omić: Trn u oku šovinista

Nije pomoglo ni to što je Nemanja Nedović, jedan od omiljenijih „likova“ na „severu“, savetima i javnom podrškom olakšao i ubrzao pregovore između dve strane; najglasniji navijači su na njegovom debiju protiv Olimpijakosa istakli parole kojima bi se postideo i prekrstio svako kome je više muka od šovinizma i ksenofobije. Oni trezveniji i daleko više zaljubljeni u crveno-bele boje i košarku kao igru, zvižducima sa tribina replicirali su najekstremnijima, a zatim gromkim aplauzima pozdravili 26-godišnjeg momka koji je došao u Srbiju i Beograd da pomogne Crvenoj zvezdi do kraja takmičarske godine i dodatno se afirmiše u klubu koji petu godinu zaredom igra u Evroligi.

Slične muke, doduše ne toliko očigledne na tribinama, imao je onomad i Elmedin Kikanović, takođe centar iz Tuzle koji je od 2007. do 2010. nastupao za Crvenu zvezdu. Iako je imao (pre)pošten pristup prema crveno-belom dresu, protivnicima; ponašajući se u Beogradu civilizovano i vaspitano, jednostavno nije vredelo. NJegovo ime paralo je uši onima koji tako lako koriste zapaljive reči i pišu parole koje su nas u bliskoj prošlosti preskupo koštale.

Ekstremni su posle pobede nad Atinjanima rekli doviđenja klubu dok je Alen član istog, što verovatno ostalu većinu i to dvotrećinsku navijača Zvezde uopšte nije potreslo – naprotiv. Zbog njihovog šovinizma odregovala je premijerka Ana Brnabić, Evroliga pokrenula proceduru protiv Crvene zvezde, a uprava uzela digitrone da izračuna koliko će ih, po ko zna koji put, koštati „ljubav“ onih kojima je reč mržnja daleko češće na usnama. Sam Omić, verovatno pripremljen od strane kluba, diplomatski je odgovarao na sva nezgodna pitanja; gutajući knedle pravio se da nije čuo, niti pročitao ono što su navijači „smislili“ a na terenu je odavao utisak kao da je ponikao na Malom Kalemegdanu, na večitom derbiju je „ufotkan“ kako obema rukama pokazuje „tri prsta“.

Rođen je 6. maja 1992. u Tuzli, košarkaški je stasao u Zlatorogu, igrao je za Olimpiju, Gran Kanariju, Efes, Unikahu, a u Zvezdu je došao posle par meseci provedenih u Hapoel Jerusalimu. U Malagi se sprijateljio sa Nedovićem, a u reprezentaciji Slovenije na putu do zlata na Evropskom prvenstvu 2017. nastupao sa mnogima čije „ić“ na kraju prezimena vuče poreklo baš iz Srbije – Dragić, Dončić, Nikolić…