Alen Tjuring: Gej koji je sprečio Hitlera

Naučnički renome nije ga zaštitio od velikog društvenog odbacivanja na koje je naišao kada je okolina shvatila da je gej. Godine 1952. Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo zakon o „velikoj nepristojnosti“ („Act of gross indecency“), po kojem je Tjuring osuđen zbog veze sa muškarcem Arnoldom Marejom i upućen na hormonsku terapiju. Dobijao je estrogen, kako bi posao impotentan, ali su istovremeno počele da mu rastu grudi. Osećao se užasno. On koji je uvek, pored naučne predanosti, gajio sportski duh (mogao je da pretrči i po 64 kilometra na dan), sada je bio zgromljen. Odlučio je da 7. juna 1954. završi sa tim. U jabuku je ubrizgao smrtonosni cijanid i tako okončao život u 41 godini.

Ovog proleća navršilo se 60 godina od ovih tragičnih događaja, čega se u Srbiji setio Centar za promociju nauke i podsetio na „jednog od najvećih matematičara XX veka“ – Alana Tjuringa.

Ono što Tjuringa učinilo poznatim jeste činjenica da je tokom Drugog svetskog rata, kao dvadesetsedmogodišnjak, počeo da radi u Blečli (Bletchley) parku, gde je otvoren britanski kriptoanalitički centar.

Tjuring je bio vođa odeljenja Hut 8, koje se bavilo nemačkom mornaricom, koja je u to doba zabrinjavajuće lako potapala angloamaričke brodove. Tjuring je razvio nekoliko tehnika za razbijanje nemačkih šifre Enigme, razvijenih još od 1923. godine. Nemačka mornarica je imala svoju verziju, a 1928. to je učinila i kopnena vojska. Enigma je dozvoljavala operateru da otkuca poruku, onda da je precrta uz pomoć tri do pet točkova sa šiljcima, ili rotora koji bi urezivali različita slova abecede. Primalac je morao da zna tačan raspored tih rotora kako bi mogao da rekonstruiše kodirani tekst. Tokom godina je osnovna mašina postala komplikovanija, pošto su nemački stručnjaci za šifre dodali cilindre sa električnim kolom. Britanci i njihovi saveznici su prvi put dobili „otvoren prozorčić“ kada je nemački špijun Hans Tilo Šmit 1931. dozvolio svojim francuskim poslodavcima da fotografišu ukradena uputstva za upotrebu Enigme.

Radeći na razbijanju Enigme, Tjuring je najavio vreme kompjutera. Računar po Tjuringovim idejama napravili su Tomi Flauers i Maks Njumen. Bila je to velika sprava sa 1.500 termionskih cevi, koja je baratala sa 5.000 karaktera u sekundi. Taj model, sklopljen još u decembru 1943, pušten je u rad za potrebe kriptoanalitike 5. februara 1944. Niz novih, ukupno devet poboljšanih tipova izrađeno je do kraja rata.

Posle rata, od 1945. do 1947. u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji Tjuring dizajnira ACE ili Automatic Computing Engine da bi 19. februara 1946. predstavio dizajn prvog računara u Britaniji. Već tada je imao na umu da postavlja osnove veštačke inteligencije i stvara mašinu koja „misli“. O tome je i napisao knjigu „Računarske mašine i inteligencija“. Danijel Denet, upoređujući Tjuringa i Darvina, i kaže: „Tjuring je razbio misteriju inteligencije (ili umnog dizajna tj. stvaranja) na ono što bismo mogli nazvati atomskim delićima slepe slučajnosti, koji, akumulirani u milionskim razmerama, dovode do nečega što bismo mogli nazvati pseudointeligencijom. Centralna procesorska jedinica (CPU) kompjutera nije svesna toga šta je aritmetika ili šta znači 'dodati', ali 'razume' komandu da sabere dva broja i njihov zbir stavi u registar“.

Kao tipičan „rasejani profesor“ Tjuring svoj rad nikada nije doživljavao kao obavezu. Nije bio timski igrač već čudni individualac, a da je bilo drugačije svakako bi se bolje uklapao u projekte, ali nikada ne bi imao takva otkrića.

Njegovo hapšenje, a posebno samoubistvo, razlog su što se njegov doprinos nauci ne ističe tako često. Kada je Endru Hodžiz 1983. štampao šta je sve Tjuringov pokrenuo, mnogi su reagovali. Bio je jedan od najvećih naučnika dvadesetog veka, koji je zaustavio Hitlera, a indirektno pomogao Sovjetima. Kako? Kurska bitka smatra se najvećim tenkovskim sukobom u istoriji čovečanstva i ključnom za slom Vermahta i Hitlerovog plana o hiljadugodišnjem Rajhu. U njoj se od 5. jula do 23. avgusta 1943. sukobilo preko četiri miliona vojnika sa oko 70.000 topova i minobacača, nekih 13.000 tenkova i samohodnih oruđa i preko 12.000 aviona. Gubici Nemaca procenjuju se na pola miliona vojnika, oko 1.500 tenkova, 3.000 topova i 3.700 aviona, iako je na početku Luftvafe bio superioran i nanosio sovjetskim jedinicama velike gubitke. Kako su sovjetski Jakovi preuzeli nebo, analitičari se spore, ali razloge za čudesnu kontraofanzivu nalaze u ovladavanju porukama „Enigme“. Britanci su pre te bitke provaljivanjem Enigme odgonetnuli mnoge nemačke planove, ali Čerčil o tome nije obavestio svog saveznika Staljina, ali su kasnije sovjetske tajne službe to ipak otkrile. Presudila je „Tjuringova kriptološka bomba“ koja je „razbila Enigmu“ da bi onda došlo do ovakvog rezultata na bojnom polju.

Tek kada su u decembru 2012. Stiven Hoking i desetak uglednih naučnika podigli glas i pozvali britansku vladu, u otvorenom pismu koje je objavio Dejli telegraf, da se poništi presuda Alanu Tjuringu zbog homoseksualnosti te da premijer Dejvid Kameron „zvanično oprosti heroju Velike Britanije“, odnos prema Tjuringu se promenio. Istine radi treba reći da je 2009. britanski premijer Gordon Braun zvanično uputio izvinjenje u ime vlade zbog „nehumanog“ tretmana koji je Alan Tjuring pretrpeo. Danas se zna da je njegov doprinos istoriji računarstva, pa i robotike golem, a da je posredno znatno skratio trajanje Drugog svetskog rata te uticao da se nacistički ratni stroj zaustavi u leto 1943.

Ljubavni brodolom

U decembru 1951. ili januaru 1952. godine, Tjuring je upoznao devetnaestogodišnjeg Arnolda Mareja (Arnold Murray) ispred bioskopa u Mančesteru. Nakon zajedničkog ručka i priče o „elektronskim mozgovima“, Tjuring je pozvao mladića da provede sa njim vikend u njegovom domu, što je ovaj i prihvatio, ali se tog vikenda nije pojavio. Nakon toga su se igrom slučaja ponovo sreli, počeli da se češće viđaju i, napokon, stupili u vezu. Tjuring je želeo da zaštiti Mareja i da ga približi nauci, dok je ovaj koristio Tjuringa pa i potkradao. Tako je 23. januara 1952. mladić pomogao prijatelju da provali u kuću, što je Tjuring prijavio policiji. Besni Marej je došao do njegove kuće, napao ga i pripretio da će policiji razotkriti njihovu homoseksualnu vezu. Sve se zakomplikovalo i Tjuring je nakon policijskog propitivanja priznao istinu o vezi sa Marejem. Homoseksualne veze su do 1967. u Britaniji bile krivično delo.