Građani Azerbejdžana juče su izašli na referendum o izmenama Ustava kojim bi mogla da se zapečati sudbina procesa demokratizacije zemlje. Ključni amandman koji treba da odobri javnost tiče se ukidanja ograničenja na broj predsedničkih mandata.
Birači su odlučivali o 41 amandmanu na 29 odredbi ustava Azerbejdžana koje se tiču pitanja u rasponu od prava na privatnost do slobode medija. Amandmani, koje većina izglasa, biće usvojeni pod uslovom da 25 odsto od više od 4,9 miliona birača Azerbejdžana izađe na referendum.
Kritičari tvrde da će amandman, ukoliko bude bio odobren, predstavljati garanciju lideru zemlje Alhamu Alijevu, sinu pokojnog šefa države Hejdera Alijeva, da će biti doživotni predsednik. „Ovaj referendum ima samo jednu namenu, a to je da ovekoveči moćAlijevih“, izjavio je Isa Gambar, lider opozicione partije Musavat.
U saopštenju Venecijanske komisije Saveta Evrope, koja nadgleda ustavne promene zemalja članica, navodi se da nedostatak ograničenja aktuelne moći predsednika Alijeva znači da „neograničeni reizbor predsednika predstavlja korak unazad kada je rečo demokratskim dostignućima.“ Belorusija je jedina evropska republika u kojoj ne postoje ograničenja broja reizbora predsednika. Svrha ograničenja broja predsedničkih mandata, nastavlja se u saopštenju Komisije, jeste da se smanji opasnost od negativnih posledica po demokratiju koja proizilazi iz činjenice da ista osoba ima mogućnost da predugo okupira predsedničku poziciju. Komisija, takođe, smatra da činjenica da se predloženi amandman tiče pitanja u vezi sa produžetkom predsedničkog mandata u vreme ratnog stanja još više komplikuje situaciju. Azerbejdžanci smatraju da su zvanično u ratu sa Jermenijom zbog ocepljene teritorije Nagorno-Karabak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
