Aljkav pristup realizaciji projekta osnovni razlog kašnjenja

Finalni radovi u Grdeličkoj klisuri će, smatra stručna javnost, biti završeni do kraja ovog meseca međutim nova saobraćajnica će biti puštena u rad nakon detaljnih kontrola bezbednosti i dobijanja upotrebnih dozvola što znači da će taj proces potrajati do juna. 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Demostat da postoje objektivni i subjektivni razlozi zbog kašnjenja u završetku radova na Koridoru 10  ali da su ovi drugi daleko brojniji i važniji.  – Tačno je da je bilo objektivnih problema, poput pojave klizišta u Grdeličkoj klisuri koji su usporili i zakomplikovali radove. Međutim osnovni razlog zbog velikog kašnjenja je aljkav pristup prilikom izvođenja ovog velikog i zahtevnog infrastrukturnog projekta. Napravljeno je dosta propusta, ne samo za vreme mandata aktuelnih, već i u vreme kada su Koridor 10 gradile prethodne vlasti, što je uzrokovalo da se izgradnja Koridora 10 i nekih drugih saobraćajnica pretvorilo u „zidanje Skadra na Bojani“.

Uvažavajući se objektivne probleme ipak se mora konstatovati da je Koridor 10 trebalo da bude izgrađen daleko ranije nego što je to slučaj – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima veliki problem je predstavljalo to što su rokove izgradnje u javnost plasirali političari na vlasti bez konsultacija sa strukom, koja tu mora da ima ključnu reč.

– Nije postojala potrebna koordinacija između politike i struke ne samo po pitanju termina već je organizovani pristup realizacije ovog velikog posla u potpunosti izostao. Primera radi, pozajmljivan je novac od međunarodnih finansijskih institucija za izgradnju Koridora 10 a da pri tom nije bila obavljena eksproprijacija zemljišta, priprema za početak radova je bila rđava, projektni planovi nisu bili završeni a u nekim slučajevima nije bila poznata ni konačna trasa na kojoj bi ta saobraćajnica trebalo da se gradi. Takav stihijski pristup je bio potpuno poguban jer na takav način ne mogu valjano da se obavljaju zadati poslovi. Sve je to uzrokovalo kašnjenja jer nije postojao sistem na koji način graditi obiman i zahtevan kapitalni projekat poput ovog o kome govorimo – naglašava Savić.

On ipak dodaje da je bez obzira na kašnjenja i druge nedaće najvažnije da je izgradnja ove značajne saobraćajnice za Srbiju na kraju ipak uspešno završena.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže za Demostat da se može konstatovati da će radovi na Koridoru 10 biti okončani krajem ovog meseca ali će otvaranje novoizgrađenih deonica sačekati jun.

– Potrebno je nakon izgradnje obaviti detaljne kontrole vezane za bezbednost i sve druge aspekte novoizgrađenog puta i tek kada sve nadležne inspekcije obave svoj posao kada sve upotrebne dozvole budu izdate steći će se uslovi da se novi auto put stavi u saobraćaj. Realno je očekivati da će do toga doći do početka sezone letnjih odmora – navodi naš sagovornik. On takođe smatra da je Koridor 10 mogao da bude izgrađe i znatno ranije.

– Da smo kojim slučajem, uspeli da sačuvamo našu građevinsku operativu i da smo njoj dali da gradi infrastrukturu ne samo da bi Koridor 10 bio izgrađen ranije već bi i taj posao koštao znatno manje nego što je to slučaj – ističe Rodić.

Prvi rok u kome je Koridor 10 trebalo da bude završen, a obećanje je dao tadašnji ministar infrastrukture Milutnin Mrkonjić, bio je 2014. godina. To obećanje kao što je poznato nije ispunjeno. Kasnije je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović izjavila da će Koridor 10 biti završen do kraja februara 2018. godine što to se nije desilo nakon čega je dala novi rok do kraja prošle godine što takođe nije ispoštovano. Izgradnja Koridora 10 kroz Srbiju inače počela je još 2008. godine.

Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, izjavio je te godine da je završetak auto-puta na Koridoru 10 do 2011. godine prioritet Vlade Srbije. U maju 2009. godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić naglasio je da će „ova vlada ispuniti obećanje i završiti izgradnju auto-puta“, ali do 2012. godine kada je pao sa vlasti, Tadić nije uspeo u tome.

Milutin Mrkonjić je 2009. godine obećao da će „auto-put na pravcu Koridor 10 od Leskovca do granice sa Makedonijom i od Niša do granice sa Bugarskom biti završen za dve i po godine“. Onda je nakon godinu dana uverio javnost da se ne kasni sa izgradnjom auto-puta i da će biti završen do maja 2012. godine.

Interesantno je da ono što ne polazi za rukom na putarskim projektima u Srbiji, naše komšije obavljaju bez mnogo muke i u znatno kraćim rokovima. U Hrvatskoj se recimo izgradnja puteva odvija znatno brže i jednostavnije nego što je to slučaj kod nas.

Primera radi, izgradnja kapitalnog auto-puta Zagreb – Split, projekta koji se može meriti sa veličinom i značajem Koridora 10 i 11, započeta 2002. završena je za svega tri godine. Ono što je veoma važno napomenuti da je auto-put od Zagreba do Splita izgrađen u predviđenom roku iako je u toku izgradnje došlo do promene vlasti u toj zemlji pa su radovi završeni u mandatu nove vlade. Drugim rečima tranzicija vlasti ni malo nije poremetila radove a svedoci smo da je to veoma čest slučaj kada je reč o podizanju infrastrukture u Srbiji.

Da smo sporiji u izgradnji kapitalnih saobraćajnica potvrđuje i slučaj izgradnje auto-puta od Tirane do Prištine. Poslednja deonica tog auto-puta svečano je otvorena 26.novembra 2013. godine. Izgradnja auto-puta sa četiri trake dugačkog 137 kilometara koštala je dve milijarde evra a završena je za tri godine. Kad se sagledaju svi navedeni primeri iz inostranstva nameće se logičan zaključak da izgradnja kapitalnih saobraćajnica kroz Srbiju traje zaista predugo.

Ni izvođači radova nisu „bez putera na glavi“

U stručnoj javnosti vlada mišljenje i da deo odgovornosti za kašnjenja u izgradnji Koridora 10 snose i izvođali radova izabrani na tenderima ali isto tako i domaća preduzeća na podizvođačkim radovima jer neka od njih očito nisu dovoljno kvalifikovana i opremljena za obavljanje tako velikih i zahtevnih poslova.