Alkohol obarač za najgore zločine

U maju 2004. specijalista Džastin Lilis napio se od pića pod imenom „hadži đus“ (bistra iračka brlja) koje su civilni preduzimači prokrijumčarili u vojnu bazu u Baladu u Iraku, i počeo da puca nasumično oko sebe.
„Prvo je gađao rentirano auto preduzimača“, izjavio je Fil Kejv, advokat specijaliste Lilisa. „Uskočio je u džip, vozio se naokolo i pucao. Ispalio je nekoliko hitaca na stambenu oblast i na vojnike koji su obezbeđivali ulaz u bazu“.
Šest meseci kasnije, u jednoj vojnoj bazi blizu Bagdada, nakon celovečernje pijanke gde su se pile ilegalne zalihe viskija i džina, specijalista Kris Rolan iz Treće brigade Treće pešadijske divizije uzeo je svoj službeni pištolj kalibra 9 milimetara i pucao na drugog vojnika. U martu 2006, u možda najstrašnijem zločinu u kojem su umešane američke trupe u Iraku, grupa vojnika iz 101. vazdušne divizije stacionirana u Mahmudiji silovala je 14-godišnju devojčicu, a potom ubila nju i njenu porodicu. Vojnici su prethodno pili viski lokalne proizvodnje koji su nabavili od vojnika iračke armije.
Alkohol, koji je strogo zabranjen američkoj vojsci u Iraku i Avganistanu, uzrok je velikog broja zločina američkih trupa u Iraku. Alkohol i droga krivci su za više od trećine svih vojnih krivičnih tužbi protiv vojnika u dve ratne zone. Od 665 slučajeva, njih 240 je osuđeno, navodi se u podacima u koje je imao uvida Njujork tajms pozivajući se na Akt o slobodi informacija. Od ukupno 240 slučajeva 73 su okarakterisana kao najozbiljniji zločini, uključujući ubistva, silovanja, oružane pljačke i napade. Seksualne zločine počinilo je 12 vojnika. Zločine koje izvršavaju vojnici u alkoholisanom stanju povećavaju se svake godine od 2004.
Uprkos vojnoj zabrani svih alkoholnih napitka i strogim islamskim zabranama konzumiranje alkohola i droga, alkohol je jeftin i vojnici ga sve lakše nabavljaju, pokušavajući da se izbore sa stresom, depresijom, frustracijama, izjavili su vojni advokati, komandanti i doktori koji se bave emotivnim problemima vojnika. „Jasno je da imamo mnogo alkoholnih problema koji prožimaju vojsku“, izjavio je doktor Tomas Kosten, psihijatar u Medicinskom centru u Hjustonu. On istražuje korišćenje alkohola i droge za lečenje stresa u ratnim zonama.
Zdravstvena studija Pentagona koja je objavljena u januaru, otkrila je da je stopa alkoholizma u vojci porasla za 30 odsto od 2002. do 2005. Više od četvrtine anketiranih pripadnika vojske izjavili su da su redovno konzumirali alkohol, obično pet ili više čašica na jednom mestu.
Stopa upotrebe nezakonitih droga povećana je među vojskom u 2005. za pet odsto, što je gotovo dvostruko u odnosu na stopu iz 1998, trend koji je u studiji nazvan „razlogom za zabrinutost“.
Svi pokušaji da se reše psihički problemi, uključujući i probleme alkohola i droge smatraju se tabu temom, naročito među oficirima koji teže ka unapređenju. Nekoliko zvaničnika koji su intervjuisani za ovaj članak izjavili su da Pentagon ne čini dovoljno kako bi sprao ovu ljagu. Iako je Pentagon potrošio milione dolara na nekoliko inicijativa kako bi preokrenuo ovakav trend, među kojima je i otvaranje novog veb sajta koji želi da ukaže na štetne posledice alkohola, borba protiv zloupotrebe alkohola nije baš bila uspešna. Potrošnja na programe koji imaju za cilj smanjenje zloupotrebe alkohola, pušenja i gojaznosti opala je na 7.74 miliona dolara u tekućoj fiskalnoj godini sa 12.6 miliona dolara u 2005, dakle za 39 odsto.
Više od 90 odsto tužbi za seksualne zločine u koje je umešana vojska odnosi se na zločine počinjene pod dejstvom alkohola, izjavili su advokati i vojni doktori. Otprilike polovina marinaca optuženih za zločine u Iraku pokazivali su znake poremećaja od posttraumatskog stresa, izjavili su advokati. „Oni se odaju alkoholu i drogi kako bi pobegli od stvarnosti“.
U protekle dve godine, visoki vojni zvaničnici počeli su javno da razgovaraju o opasnostima korišćenja alkohola među vojnicima. U 2005. general Frenklin Hagenbek napisao je u uvodnom članku magazina za vojne lidere da porast stope opijanja i drogiranja nanosi „ozbiljnu štetu gotovosti misije“.
General Hagenbek, koji danas radi u američkoj Vojnoj akademiji na Vest Pointu, izjavio je da je u prethodnoj godini više od polovine vojnika otpušteno zbog lošeg ponašanja, korišćenja droge i alkohola. „Kada se jedan vojnik opija ili uzima drogu, to je udarac za celu jedinicu“, izjavio je general Hagenbek.
Specijalista Lilis, otpušten je zbog lošeg ponašanja i alkoholisanja i osuđen na 10 godina zatvora. Vojni sudija osudio je takođe specijalistu Rolana, koji je svedočio da je koristio alkohol kako bi se oslobodio depresije u Iraku. Osuđen je na 33 godine zbog ubistva kolege.