U prijepoljskom Domu kulture promovisana je monografija „Probacija ili zatvor“ čiji je autor Midhat Kapidžić, zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, koji je magistrirao upravo na temu uslovne osude sa zaštitnim nadzorom i tretmanom osuđenih u zajednici. Tema probacija (uslovna kazna) ili zatvor izaziva veliku pažnju javnosti, a ovo je prva naučna knjiga koju je potpisao zaposleni u Policijskoj upravi u Prijepolju.
O publikaciji koju je izdavač, Zadužbina Andrejević, odabrala kao najbolju u svojoj kategoriji prilikom selekcije prispelih rukopisa za objavljivanje, govorili su predstavnici izdavača, koji su istakli aktuelnost teme ove monografije koja korespondira sa savremenim opredeljenjima kad je reč o alternativnim sankcijama i predstavlja koristan oslonac i putokaz za nova istraživanja u ovoj, kod nas, još eksperimentalnoj oblasti. Siniša Cvijetić, načelnik Policijske uprave u Prijepolju naglasio je da nije često da se policija povezuje sa naučnim i istraživačkim radom, ali je Midhat Kapidžić pokazao veliku upornost i zainteresovanost da osim osnovnog posla doprinese i istraživanju i tako prvi otvorio vrata u prijepoljskoj Policijskoj upravi i dao ideju mladima koji dolaze. O samoj monografiji i dilemama da li probacija ili zatvor govorio je Mileta Bezarević, predsednik Osnovnog suda u Prijepolju.
-U teškom vremenu u kome živimo promovisana je jedna prava i stručna knjiga koja je povod za okupljanja koja su retka, a bez okupljanja nema razgovora, ni razmene mišljenja. Živimo u društvu u kome se stalno postavljaju pitanja: da li čast ili vlast, da li glava ili srce, pa i ova knjiga govori o dilemi da li nekoga kazniti za krivično delo ili prevaspitati. Pitanje pravde je filozofsko pitanje, a pravo je nešto što je elita pretvorila u norme kojima se društvo prilagođava. Kod nas postoji uslovna osuda kao specifična krivična sankcija, koja nije kazna već ima nameru da usmeri onoga ko je počinio lakše krivično delo da preispita sebe. Mnogi smatraju da to nema smisla, ali možemo postaviti pitanje da li smo uslovne sankcije pravilno shvatili jer je neophodno da se obavi niz radnji kako bi što više subjekata i institucija bilo uključeno u pokušaju da se pomogne osobi koja je na ovaj način sankcionisana. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom je nešto što daje rezultate posebno kad je reč o sankciji koja se odnosi na rad u javnom interesu, istakao je Bezarević.
Autor ove stručne publikacije mr Midhat Kapidžić uputio je prisutne u sadržaj knjige koja se bavi i istorijom kažnjavanja, koja je vodila od brutalnosti ka humanijim pristupima. Od 2006. godine alternativne sankcije primenjuju se i u Srbiji i to je ono što mi je pomoglo, naglašava autor, jer sam se i kao inspektor u Policijskoj upravi, zalagao za prevaspitanje prestupnika i njegovo uključivanje u život.
-Kada sam počeo da se bavim istraživačkim radom, 69 osoba je kod nas bilo procesuirano alternativnim sankcijama, određen im je poverenik, ali sam shvatio da je sve na eksperimentalnom nivou jer sistem još nije tako razvijen da uključi sve subjekte koji bi morali da prate osobu kojoj su određene alternativne sankcije, tako da se može reći da sistem nije zaživeo kad je reč o van institucionalnom načinu kažnjavanja, istakao je Kapidžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
